Srpska književnost u XVIII veku

296 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

В купност Бог свеза уди в телеси, Распри не бити и писмен в словеси. В лепоте вздје, чловече, буди,

Дћ вазвеселит ти се срдце и груди.

Стихови су врло слаби, али ипак карактеристични, и иду у прве огледе уметничке поезије у српској књижевности.

Од интереса је језик којим је Кипријан Ра-

чанин писао. То је српско-словенски језик, којим су се писале књиге српске редакције у ХУГи ХУП веку, црквени језик, али са извесним примесама народнога језика. Правопис је такође занимљив. Он је готово Фонетички, удешен према гласовним потребама народнога језика. Кипријан одступа од правописних правила српско-словенске редакције, и место општега Б враћа ђ, али пи то ф на крају речи врло често изоставља. Где је 5 некада раздвајало сугласнике, он га изоставља и замењује

апострофом. 5»

Буквар, Кипријана Рачанина, који је био цео један мали зборник, нештампан но читан у рукопису, није могао имати утицаја на развој српске књижевности. Кипријан остаје од значаја као настављач старије српске књижевне традиције у ХУШ веку, као човек који везује нашу стару, србуљску књижевност, пониклу на Балкану, са новом књижевношћу, која се у току ХУШ века развија у Угарској, и, најзад, као учитељ најглавнијег писца српско-словенске књижевности у'ХУШ веку, Гаврила Отефановића Венцловића.

Литература:

Ђуро Даничић: Рукописљ Кипрљановљ. Гласник Друштва Србске Словесности, 1857, књ. 9.