Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУЈШ ВЕКУ 9:25

као у далматинским буквицама Доситеја Обрадовића. Као примерак, ево неколико од тих изрека:

„Бога бој се. Благочастив буди. Ближњаго љуби јако себје. Благоугодан бити всем твори се«.

„'ивота ништа не презирај. Житије стежи благочестно Жееланију ревнуј благому“.

»Очима не завиди. Очи твоји семо и овамо да не помизајут. Оком не намигуј. Очи твоји вину к Господу да будут“.

После тога, без реда, долази обично црквено штиво: разне молитве (богородице дјево, оче наш, царју небесни, вјерују), десет заповести, седам смртних грехова, девет блаженства Исуса Христа, убако христијаном жити требујет“, исповест православне вере епископа Амвросија и Августина, питања и одговори о вери Атанасија Антиохијског, Ћирила Александријског и Св. Максима, изреке пророка Исаије, Јеремије и Малахије, одломци из Мојсејеве књиге, извод из књиге Исуса Навина, Давидови псалми, Соломунове приче, нешто из Песме над песмама, и други одломци из Старога Завета.

Од нарочите важности је што се ту налази први трактат српске вериФикације, под насловом Просодће врљхнве веже требут Словене. Ту су дата, основна правила стихотворства, као и правила акцентуације и интерпункције. Ту се налазе и стихови, редовно морално-побожне садржине, у неправилном дванаестеврцу са неправилним женским стиховима, у облику аа, 66, вв. На пример:

Јахати кому по жизни сеј пољу,

Размишљај присно зде божију вољу.

В начелје ли кто иних потребујет

В средствје ли кто или в конци начела взискујет;

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУШГ ВЕКУ 15