Srpska književnost u XVIII veku

У

ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ

Џрви српски писац у ХУШ веку који на свет издаје своје дело јесте Христифор Жефаровић, а прва српска књига која је изишла у Аустрији јесте његова Стематографља.

Као и о ранијим српским писцима и о њему се мало зна. У једној, њему посвећеној песми, која је изишла у Стематографти, вели се да је „ревнитељ отечества богарскаго“, и из тога се извело, и може се извести, да је бугарскога порекла. Бугарски књижевни историчар А. Теодоров, а по њему свакако и руски писац М. Г. Попруженко, ')

5) А. Теодоровђ: Бљлгарска литература. Пловдивљ, 1896, стр. 150.

М. Ј. Попруженко: Очерки по исторги возрожденза болгарскаго народа. ЈП. Журнаљ ШМинистерства Народнаго Просвеценља, октобар 1908, стр. 828,

Порекло Х. ЖеФаровића истраживао је А. Ђукић у Бранкову Колу за 1905 (стр. 565—568). У бечким архивама нашао је писмена о Ђорђу Жефаровићу, који је као молер умро у Бечу 29 децембра 1752 године. Данило Жефаровић, рачунарски саветник камералног главног књиговодства, добио је 1783 аустријско племство. У његовој дипломи племићској стоји да је потомак једне старе грчке породице (по породичној традицији канда из Солуна) и да је од 1755 радио да се у Аустрију преседе преко 500 турских (7) и грчких породица, и тиме помогао земаљској индустрији и трговини. Потомак тога Данила Жесаровића, који је био православни па се доцније покатоличио, био је Виктор Леополд Жесаровић, који је 1850 умро у Прагу, а био просесор минералогије на университетима у Кракову, Грацу п Шрагу. Веза између тих бечких Жефаровића и Христиора Жефаровића није доказана, али није невероватна.