Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 247

тврде да је родом из западне Бугарске, што остаје само као вероватна претпоставка. Ћустендилска, околина крајем ХУП века припадала је пећској патријаршији, и приликом Велике Сеобе могло се кренути и људи из тих крајева. Што се тиче његовога презимена, вероватније је да се звао Џефаровић, а не Жефаровић. Услед несавршене ортографије тога доба, многа имена су се друкчије писала но што су се изговарала: тако се писало Мажари место Мађари или Маџари, Арсеније Чарнојевић место Црнојевић, Исаије Дијаковић место Ђаковић; Павле Јулинац место Ђулинац, Алексије Везилић место Везиљић, Герасим Зелић место Зељић, Викентије Лустина место Љуштина, Терлајић место Трлајић.

(0 Жефаровићу се зна да је био јеромонах, да, је 1741 године био у Бечу, да се 1745 у Београду придружио неким Фрушкогорским калуђерима и са њима преко Солуна и Јафе ишао на хаџилук у Јерусалим, и да се одатле вратио 1746, године, када се зауставио у Београду. ') 1753 године губи му се траг.) Из онога што је радио види се да је био један од ретких ученијих калуђера, да је знао латински и био вешт цртач и резач.

1741 године изишло је у Бечу његово дело Стематографљл, тоже вљ вбђинуо памлто благополу-

1) 0) том његовом путовању има два трага. У Митрополијској Архиви у Сремским Карловцима (1745 тодине, #/497) налази се концепт писма на немачком језику, којим се тражи пасош за Јерусалим за ђакопа Жесаровића. Његов пут се оџисује и у Непознатом српском путопису у Овету Земљу са трве половине Х УЛ вијека, који је Др. Јован Радонић саопштио у Источнику за 1908, стр. 21—22.

2) У записнику комисије која је 1758 обилазила Фрушкогорске манастире помиње се како је хоповски архимандрит Хаџи-дахарија дуговао ХристиФору Жефаровиђу 40 Форината за набедреник. Тихомир Остојић: Доситеј Обрадовић у Хотову, стр. 89,