Srpska književnost u XVIII veku

259 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

и потвержденнил)... дне 2! априлла, лбта 1783, која је изишла у Бечу 1744 (7) Жефаровић је ту написао и пригодан предговор упућен члановима српскога, Сабора. 1748 изишло је у Бечу, у бакру резвано, дело Описанле светаго божта града Јерусалима, које је доживело још два издања, 1772 и 1781 у Бечу. За то дело се вели да је изишло „настојанем јеродиакона Хр. Жефаровича, ил. рас. обшч. зоографа“, и вероватно је да је он ту био само резач. То је извод или прештампавање некога од многобројних описа Јерусалима, каквих је много било у ХУП и ХУШ веку у руској побожној књижевности. Занимљиво је да је ова књига, коју је, Жефаровић опремио 1748 године, изишла прво 1836, а потом и 1854, 1857 и 1859, и у модерном руском преводу таворског архиепископа Јеротеја. ')

Још за једну књигу црквенога садржаја везује се име Христифора ЖефФаровића. 1765 изишла су у Венецији, а не у Москви као што на насловном листу стоји, Правила молебнал сватох. сербскихљ просвђтителец, На једном листу великога Формата има слика српских светаца, испод које стоји написано: „Настојател Христифор Жефарович, Тома Месмер свечец“.

Литература:

Стојан Новаковић: Хералдички обичаји у Срба. Прештампано из Годишљњице Николе Чупића, књ. У. Београд, 1884.

Нешто о Христифору Жефаровићу. Јавор, 1888, стр. 120—122.

Димитрије Руварац: Први књижевни песници у српскога. народа. Стражилово, 1888, стр. 120—122.

2) СОборникљ отдбленја русскаго азика и словесности Императорски Академји Наукљ. 1877, Томђ ХУЦ, 2, 0, И. Пономаревљ: Терусалимљ и Палестина 6 русскоц литературђ, наукђ, животписи и переводалљ, стр. 49—50.