Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП|Т ВЕКУ да]

варац 1888 године нашао у Земуну, изрезана на бакру, на једној икони из 1741 године. То је патриотска и пригодна поезија у славу ступања на престо царице Марије Терезије. Каква је да је, та поезија Христифора Жефаровића у оно доба, када по готову и није било друге, била је нека поезија, и налазила је својих читалаца. Доситеј Обрадовић пише: „Жефарович с неколико стихова своји који овако почињу:

Јеже словом угодити блаженој свјатини, Ишту краснорјечија самија богини...

обасјавао ме је у детинству мојему, и чинио ме је чезнутн жељом за знати која је и каква је то красноречива Богиња«. ')

жЖеефаровићев је посао и црквена књижица, Поученле свлтителсков ну новопоставленому перело. посвећена карловачком епископу и потоњем митрополиту Павлу Ненадовићу, која је, у бакру резана, изишла у Бечу априла месеца 1742 године. Свакако, то је само прештампавање руске књиге истога имена, која је први пут изишла у Москви 1679 године, и прештампавала се у Русији кроз цео ХУШ век (Москва, 1689 ; Москва, 1796; Москва, 1740; Москва, 1745; Чернигов, 1750; Кијево, 1767, Москва, 1799).

Жефаровић, вешт бакрорезац, радио је на још неколико српских књига онога времена. Он јеу бакру резао књигу Павла Ненадовића, народнога секретара, Привилели чрезк блажентл Јмпцер. Леополда, Тосифа и Карола Шестаго, такожде нљнђ царст. Величество Марило Терезио славному народу Тллирско-рассланскомј благоутробнђише дарованнља,

1) Етика, Млетци, 1808, стр. 8.