Srpska književnost u XVIII veku

960 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

један од главних узрока што је написао ову књигу, био је, како сам каже, да не да другим Србима да се наплаћују за црногорске заслуге и да вуку корист која. по свему припада Црногорцима п њиховим владарима.

Исторља о Черноцш Гори Василија, Петровића, _као историјско дело је скроз некритично, нетачно, неправедно, како је казао један владичин лруг и сапутник, јеромонах Теодосије Петровић. То није историјско дело на које се може ослонити, и не вреди као извор не само за ранију прошлост но ни за прву половину ХУШ века. Та књига је унела. доста забуне и грешака у проучавање прошлости Црне Горе, од којих се тек у последње време, после критичких проучавања, успело ослободити. Писана слабо, више руским но српским језиком, „да би је Руси могли што лакше разумети, са чисто практичним циљем и са провидном себичношћу, ова књига је без икакве књижевне вредности. Штампана у Русији, као један проширен меморандум, намењена, не опште-народном но једном чисто практичном личном циљу, она је мало била позната, код Срба у Јужној Угарској и није имала никаква утицаја на развитак српске историографије у ХУШ веку).

Без историјске и књижевне вредности, Исторља. о Чернош Гори је занимљива као прилог за проучавање мистификаторске и авантуристичке лич-

1) Од Василија Петровића спомиње се још један рад. А. Александров, у својој књижици Матералљ и нбкоторма изелђдована по: исторги Черногорфа (Казан, 1857) помиње један рукопис Василија Пе: тровића, у коме он описује своје бављење у Карловцима, сукобе са митрополитом Ненадовићем п путовање из Беча у Кијево. (Д. Руварац: Василије Петровић, Споменик Српске Краљевске Академије, ХХХП. етр. #6—47).