Srpska književnost u XVIII veku

У. Е

ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН

1). Биографија

Захарија Орфелин један је од најкрупнијих људи и најактивнијих књижевних радника српских у ХУШ веку. Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин три су најважнија српска писца тога века. Што нарочито истиче Орфелина то је да је он своје врло равноструке способности и неуморну радљивост примењивао на разним пољима народне просвете, и да је неколико послова први започео радити у целом српском народу. Живописац, бакрорезац, калиграф, картограф, писац богословских, школских, историјских и пригодних књига, Физичар, виноградар, песник, издавач, увек пуки сиромах, он је све то био неких четрдесет година наше књижевности, коју је готово сам неко време представљао и носио. Његов рад је тако обилан и равнолик, његове заслуге тако несумњиво велике, да је Доситеј Обрадовић, коме је био непосредни претходник, могао писати да се „Захарије Орфедина име неће међу родом заборавити“, да га је Вук Караџић 1847, у погледу увођења народнога језика у књижевности истицао и над Доситејем, и да је Добровски писао да „нова српска књижевност почиње од Захарије Орфелина“.