Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 263

Захарија Стефановић Орфелпн родио се 1796 године у Вуковару, у Срему. Право презиме му је било Стефановић. За његово презиме Орфелин има, објашњења: да је састављено из имена Орфеја и Лина, два митолошка певача. Орфелин се није редовно школовао, и још више но Доситеј Обрадовић он је био самоук, У упредисловију“ Љиттл Петра Великог, он вели да јеу школском образовању „веома недостаточен«“: „Одно толко чтеније книг било мње Академијеју и самоју главноју наукоју“. У својој младости био је учитељ, али како се од учитељовања, није дало живети, он напусти ту службу. 1757 био је у чиновничкој служби код Митрополита Павла Ненадовића, у Карловцима, и тада се потписује као »архијепископско-митрополитски илир. канцелист«“. У једном запису из 1760 помиње се као митрополитов секретар.') Две године, око 1763, провео је као благајник темишварског владике Вићентија Јовановића Видака. То су биле рђаве године његова, живота, и он их је сачувао у рђавој успомени. 1772 године, он пише у једноме писму, да се,и ако болестан и сиромах боље осећа „него ли у Темишвару при трпезу и хлебу владикином. Дух мој от свуда спокојан, кад хоћу устанем и благодарим Бога, што ме је извео из дома развраштенога и безспокојнога, и ослободио ме је онаковог благодјејанија“. Две године био је домаћи учитељ код банатског племића Јована Сапланцајија од Мече, две године у манастиру Беочину, по године у манастиру Гргетегу, и по године у Великој Ремети. Неко време бавпо се у Млетцима, тамо надгледао штампање неколико својих књига, и изучио

Ћ) Тихомир Остојић. Доситеј Обрадовић у Хопову, стр. 191—198,