Srpska književnost u XVIII veku

268 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Петра Великог, најбоље штампаној и по спољашњости најлепшој српској књизи у ХУШ веку, не показују само вешта мајстора но и једнога уметника, тако да бољих послова те врсте код нас до сада није било. Његови картографски и калиграфски радови псто тако му чине част, и не уступају много пред радовима те врсте код западних народа.

Али у књижевности се нарочито показује вредност Захарије Орфелина. Цео његов рад даје се поделити у две групе: у богословске и историјскокњижевне послове. По броју, он је највише радио _ на богословији. Али су то послови обичне врсте, ка-

кви су се онда радили у руској популарној богословији, и какви су се код Срба тражили и читали у доба када су свештеници и калуђери још сачињавали готово целу читалачку публику српску. Орфелин те послове није ни радио из неког особитог осећања и уверења, него зато што су то биле књиге које су највише тражене и продаване на ондашњој књижевној пијаци српској, а њему је, као човеку сиромашном, у првоме реду требало живети. Његове богословске књиге су обични преводи са рускога, каткада једва нешто измењена руска издања. Он их је давао без икаквих књижевних амбиција, и она немају никакве књижевне вредности. Једини његов бољи и оригиналнији богословски посао јесте рукопис Апостолског млеко, који је у исто време једна. од најраније написаних књига на, народноме језику. Тај катихизис Орфелин је нарочито спремио за свога, сина јединца којега је јако волео, „младолетнаго отрока Петра Орфелина“. Књига, има нечега интимног и топлога, садржи извесну родитељску нежност и искрено осећану и казивану побожност, и речита молитва коју је Орфелин