Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 969

и нарочито саставио за свога сина иде у најбоље производе наше оригиналне побожне књижевности.

Захарија Орфелин један је и од првих ЕЊИжевних песника српских. 1761 изишла је у Млетцима књижица Плач5 Сербти, елже стинљ во разлимнал, государства разсђалисл. На књизи је стајало вао име писца С. С. С., и дуго време у српској књижевности није се знало која се личност крије иза те шире. П. Ј. Шафарик, у својој бевећасћге аез зетђасћеп. ЗећаарИ шта, тврдио да је писао „некакав поп из Турске родом, који се 1759 врзао по Бечу, пишући погрдне списе на митрополита“, и да је штампар уништио све примерке чим је чуо шта књига садржи. На ово мишљење је навело ШаФарика једна политичка примедба у књизи Павла Јулинца Краткое введенле во исторпо происхожденља. славено-сербскаго: народа. Тек у најновије доба, Димитрије Руварац. утврдио је да је прави писац тога дела Захарија Орфелин. Паралелно са том књижицом, у истој штампарији, и исте године, изишла је књижица, Горестиљиш плачљ славнљгл, иногда Сербти, свотихљ царец, кнлзец, вождовг, градовеже и земелљ. лилшеннља, мо на чужљхљ предђлехб 65 жалостномљ подданстевђ сђомшил. И ова друга књига има исти садржај као прва, сва је разлика у томе што је прва испевана на народном језику, а друга на црквеном, руско словенском.

Српска песма има 26 строфе, у свакој по четири тринаестерца; руско-словенска песма има исто толико строфа, сваку од седам стихова. Садржај строфа, је један исти, само у српској версији има много више слободе, јасности и гипкости. Од интереса. је тринаестерац који је Орфелин употребио, такозвани пољски тринаестерац са цесуром