Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЛ ВЕКУ 981

шелманом, Рабенером, Гордоном, Шмаусом, и тако даље. Важно је да је Орфелин, у овом свом систематском и потпуном раду, дао и оригиналних података о вези Петра Великога са Србима. „О черногорских и других Сербах, коториве в сеј Историји, мјесто имјели, вспомошчествовали разнија, с тихо времен в сербских земљах находјашчајасја писма и записки, и извјестија иновјерних 0особ«“. Цео посао, на коме је писац пет година без прекида радио, врло широко је схваћен и савесно изведен. ЛЕилта Петра Великог је најбољи историјски рад у српској књижевности ХУШ века. А и у руској књижевности једна таква књига пристојно је изгледала, и 1774 године кнез М. Шчербатов и В. Тријепољски приредили су у Петрограду друго и поправљено издање велике Орфелинове монографије. Делатност Захарије Орфелина у српској књижевности је разнострана и плодна, и он је готово испуњавао три деценије наше тадашње књижевности. Многострук, обилан и плодан таленат, он се „огледао нанеколико поља, задовољавајући тако многобројне и разнородне духовне потребе српскога, друштва онога времена. Онје посредан писац између старије богословске и нове просветитељске књижевности. И ако је, бројно узев, више радио на богословској. и обредној књижевности, ипак је његов рад на световној и просветној књижевности много и важнији. Он је први српски писац који се почиње служити и грађанском азбуком. На неких петнаест година пре Доситеја Обрадовића, онда када се овај још ломио по свету и тек учио, Орфелин је почео, и ако скривен анониматом, проповедати нове рационалистичке идеје. И исто онако као што је Обрадовић прослављао напредне реформе Јосифа П, такојеи

.