Srpska književnost u XVIII veku

980 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Док су у то доба једни Петра Великога. проглашавали за антихриста, Орфелин је у групи његових обожавалаца, и сматра га за „преславног Императора“, „несравњеног Героја«“, „беспримерног Монарха“. Он Петра Великог јако воли као великог и јединог словенског владара, а према својим Философским идејама велича га као „Просветитеља“, Филовофа на престолу и реформатора, који „науке и художества начал всељатисја в тје земли, в которих глупост и самаја дикост превасходство имјели«“. Он је узео да изради велики животопис Џетра Великог, и из дивљења према своме јунаку, и зато што му је то била згодна прилика да развије своје реформаторске идеје. И он је тај посао радио дуго и савесно. Посредством својих пријатеља из Русије он је набавио целу библиотеку књига о Петру Великом, и руских и страних. „Писатељи, вели Орфелин у предговору, из которих ја историческија повјествованија собрал, сут отчасти иностраније, отчастиже росијскије“. И на завршетку П књиге Орфелин додаје „Записку писателеј, с котарих сија Историја на Славенски јазик списана и сочинена“. Од руских дела он наводи Петроградске Академије Ежемђслачима Сочтненља (20 тонова), 9 томова професора Милера „Собранје равнехљ извђетти, до Росашскон Исторји принадлежалцихљ“ (на немачком), М. Ломоносова Росстскљи Лбтопмсеце, Емина Новал Росешскаал историл, Курасова »СОокрашценнан универсалнал Исторги сљ Росешскаго“, затим специјална дела из историје и географије, монографије о појединим ратовима и појединимруским провинцијама, атласи руске империје, укази и закони Петра Великога. Од страних писаца служио се Пуфендорфом, Гавеном, Волтером, Хер-