Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 985

дине председнику Илирске Дворске Депутације барону Бартенштајну, у коме митрополит извештава да је наредио владикама да заустављају у народу покрет за исељавање у Русију, али да Србе у емиграцију врбују три руска официра која се находе у Бечу под заштитом руског посланства, и то Андрија Булчо, Иван Павловић и Павле Јулинац'). Сачувано је и једно Јулинчево писмо из 1767, упућено из Беча будимским Србима, из којега се види да су преко њега, свакако тајом, долавиле црквене књиге које је руска влада слала ва православне Србе у Угарској.) 1781 године постао је руски консул у Напољу, са рангом потпуковника. Одмах наскоро затим, приликом једног службенога путовања из Напуља, умро је у Бечу“).

Главни књижевни посао Павла Јулинца јесте његова мала историја српског народа, која је !765 године изишла у Млетцима под именом Кратко введенле 6 %сторио происхожденла славено-сербскаго народа, бившлихб 65 ономљ Владђтелевљ, Царевљ, Деспотов или владђтелљљних Кнлаевф Сербскихљђ до времене Геораља Бранковича, послбднлаго Деспота. сербскаго. Дело је посвећено Симеону Чернојевићу од Маче, капетану у исмаиловском пуку руске царске гарде, и зато пред делом стоји грб породице Црнојевића. У посвети, писаној у Бечу 3 августа 1765 године, Јулинац се обраћа капетану Чернојевићу као човеку који произилази из једне велике породице српске, као великом љубитељу

1) Митроподијска Архива, 1768, Е/493.

2) Гаврило Витковић: Отпоменици ма будимског и пештанског аржива, од год. 1745—1780. Књ. У, стр. 250—251.

3) Напомене митрополита Стефана Стратимировића на, Енгелову Историју Србије. Рукопис код Т. Др. Јована, Радонића.

.