Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУ11 ВЕКУ 991

Београду Велизар у трећем издању, али овога пута „са словенског на србски језик преведен“. Јулинчев превод Велизара од значаја, је у српској преводној књижевности. То је прва чисто белетристичка књига у српској књижевности, и један од првих превода са Француског језика на српски (први је био Роленов Пут кљ постолннђи славђ, који је изашао у Бечу 1775 године). И тим преводом, и својом првом штампаном историјом целокупног српскога народа, Павле Јулинац, не као књижевник но као иницијатор, заузима једно од важнијих места у српској књижевности ХУШ века. Он је један од оних скромних књижевних радника наших, који су делали, како су знали и умели, ни в чега стварали целу једну књижевност, уверени да упријатни и сладки сут устим нашим плоди на собственој нашој њивје произрастши«. ') Литература:

Метота Нитдатотит. е! ртоттећа лит зсттриз едћа поФотит. диалт ехсмаћ А!ехћив Нотатућ, ћЋипс. Бидепеја де се. већојагштп рагштп. Раг5 П. УМаеппае, 1776, Р. 9265—966.

1) Има још пеколико дела која се приписују Павлу Јулинцу. Павле Ј. Шасарик; у Сбезећете дез зетђавећеп Усјиврићитв (9. 464) помиње да је Јулинац прерадио и у Бечу 1784 штампао дело које су 1712 кијевопечерски монаси штампали у Кијеву: Иожа герополитика или фелософта нравоучителнаа символами п“ приуподоблени изасненна — Милан Кујунџић приписује Јулинцу и дело Руководство кљ честности и правости, школску књигу штампану у Бечу 1777 године (Филозофија у Срба, Гласник Сраског Ученог Друштва, 1868, књ. ХХШ, стр. 178.

Најзад, има помена да је Јулинац скупљао народне песме, и да је за собом оставио целу једну песмарицу. Јован Хаџић пише (Дбла Лована Хаљџића, у кимнсеству пазванога Милоша Оветића. Књига Џ. Карловци, 1858, стр. 88): „Шта више говори се и то, (за које ја не стојим добар), да је Јулинаш једно собраније песама народних у рукопису некој приватној библиотеци у Русији поклонио“.

ДЕ