Srpska književnost u XVIII veku

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

62 «о [5

Када му је било осамнаест година, 1744, он остави Карловце. „Отидох в странствиј ради наук и јавиков“, вели он у својој краткој аутобиографији. У Коморану уђе у латинску гимназију, где су проФесори били калуђери језуитскога реда, и ту пробави четири године. Да би се спасао од језуита, који су хтели да га покатоличе, отиде у протестанску гимназију у Шопрон, где за четири године сврши учеловјечества науке“ (Ћћиталога). За све време тога школовања, издржавао се из почетка малом помоћу коју су му слали добротвори из Карловаца, а доцније од свога рада, поучавајући ђаке.

Русија се тада просветно дизала, и у половини ХУШ века много се о њој међу Србима мислило и говорило. Рајић, ђак руских учитеља, лако се реши да настави науке у Русији. Немајући новаца, без ичије помоћи, он се пешице крене на велики пут, и преко Беча и Бреславе, прешавши преко хиљаду километара, 1753 године стигне у Кијево. У Кијеву је остао све до 1756, изучавајући теологију, коју су тада проповедали чувени црквени учитељи: Георгије Конијски, Манасије Максимович и Давид Нашчински. Ту је вредно преписивао 60гословска дела, али неуписан на Духовну Академију, јер његова имена нема у сачуваним школским протоколима. Крајем 1756, он је у Мосвви, па у Смоленску. 1757 године, путујући пуну годину дана, преко Пољске и Угарске, он се врати у Карловце, после дугога странствовања и учења. Уверен да ће у домовини бити леба за једног човека његове спреме и способности, он затражи место за наставника „покрово-богородичине школе“, основане од 1750 године. Придворно калуђерство попреко је гледало овог ученога младог човека, који је са