Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 301

2). Библиографија.

Јован Рајић био је необично вредан човек, и у погледу плодности и обилности књижевнога рада он стоји над свима српским писцима ХУШ века. Његово начело је било оно што је рекао у предговору Цеђтника: уВо ујединенији убо мојем живушч, и времене имиј доволно, неправедно, паче же и грјешно бити возмнјех, јеже провести тое тшчетно и безполезно“. По тврђењу савременика Рајић је дневно радио по 16 до 17 часова, 2 до 3 часа молио се Богу, а свега + до 5 спавао.

Од њега, је, пре свега, остало врло много преписа и списа. Исписивао је из кронике Ђорђа Бранковића и из старих српских летописа, а преписивао је многобројне руске богословске списе, нарочито дела. Теофана Прокоповича, сатире кнеза Кантемира, и друго.

Његови штампани радови, оригинални и преведени, ово су:

ј Слово о грбшномљ человђку. Дело придворног исповедника руског Гедеона. Превод са руског Млетци, 1764.

П) Проповђдф или слово о осужденљи. Дело истога проповедника Гедеона. Преведено са рускога у Новом Саду. Млетци, 1764.

ШП) Кратки кнатихизисљ ради изобученљла малљх% дђтец православному храеттанскому закону, Дело руског јеромонаха Платона Левшина, доцније московског митрополита. Превод са рускога. Беч, 1778.

ЈУ) Катихисис Малљш, или сокрамденное православнов исповбданле греческаго неунлтскаго закона. Од Синода примљен и за православне школе одређен катихизис. Беч, 1774. Нова издања: 1785, 1787,