Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 305

у пет великих томова, 2304 стране т-[0]. Извод, махом превод из Теофана Прокоповича.

ХГУ) „Една свеска от !0 мочала, која у себи содержава разне сатире, такожде реч једину и епшграме. Ова хранит сја в ручној библиотеци бл. Гд. Михаила Витковића, Фишкала“. ')

ХУЈ Једна кратка историја „жизни Грофа Бранковића«. ')

3) Рад на теологији

Јован Рајић у опште није оригиналан писац, и оно што је најмање оригинално у целом његовом раду то су његова теолошка дела. Он је знао, и говорио и писао, четири језика: поред српског латински, немачки и мађарски.) Ван сваке сумње да. је он био најученији српски богослов онога времена, или боље рећи једини право образован богослов у српској цркви. Какво су богословско обравовање имали они који су тада били на челу српске цркве најбоље се види из тога што је Синод 1774 године био готов да прими подметнути језуитски катихизис за православне Србе, не видећи његов сасвим католички карактер. Међу таким неуким људима Рајић је одмах по своме доласку из Русије и Свете Горе дошао до велика угледа у српској цркви. Хоповески игуман Тводор Милутиновић, како прича, Доситеј Обрадовић у своме Животу и принлоченљамм говорио је: уколико сам ја прост и неучен, мени

7) Лазар Боичљ: ПЏаматнико мужемљ у славено-сербскомљ књижев_ ству славним. Перва чест. Будим, 1815. стр. 14.

2) Олавенно-сербскл ВЂдомости, 1198, бр. 56. стр. 188.

8) Др. Алекса Ивић: Прилози за биографију Јована Рајића. Летопис Матице Орпске, 1909, књ. 256, стр. 58.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 20