Srpska književnost u XVIII veku

306 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је милије видити ученог младог Рајића, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде али, кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га, као да смо из дивијег вилајета. дошли“. Глас Јована Рајића био је тако велики, да су га називали „Српским Златоустом“, да се у велико говорило »учен као Рајић“, и да га је Лукијан Мушицки, у својој оди проглашавао »„учитељем духовним« целог српскога народа.

Ученост Јована Рајића, и ако је он знао и латински и немачки, сасвим је рускога извора, и сва се састоји у руској сколастици. Та руска теологија развила се у току ХУГ и ХУП века у Југозападној Русији, у крајевима који су били у непосредној борби са католичком Пољском. Западноевропска цивилизација, школе, типографије, установе, обичаји, долазе из Пољске у Јужну Русију и одатле се простиру на остале крајеве велике царевине. ') Од ХУГ века католичка пропаганда из Пољске почиње бивати врло насртљива према православљу у Јужној Русији, и православни богослови морају озбиљно да се боре против те навале. Они су осетили духовну надмоћност својих противника, и за најбољи начин одбране нашли су да се треба послужити противниковим оружјем. И они усвајају сколастички метод католичке цркве, теолошку ученост Средњега Века са извесним примесама хуманизма. По угледу на католичке семинарије оснивају се и руске православне школе, и на супрот католичкој сколастици и догматици ставља се право-

1) Алексђи Веселовекш: Западног вланге в5 русскоц литературђ. Третље пераработено изданје, Москва, 1906, стр. 18 —19.