Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 35!

у београдском пашалуку он од првога тренутка, даје општенародни значај : Босна сестра твоја, на тебе гледа,.... Херцегова земља и Црна Гора Далеке државе и острова мора, Сви теби помоћ небеску желе – Све добре душе теби се веселе. Почетком 1805 године, Доситеј ступа у везу и са црногорским владиком Петром |, који се јот раније интересовао за њ. У једном писму саопштава му свој план, да отиде у који српски крај, како би „сладким, слободним миле матере наше Србије ваздухом гди нибуд дисати почео“, међу „сродне миле људе“ где би се »„једно лепо училишче воздвигнути могло, п ако и малена штампарија за, потребу школе и целе нације установила,“ И он чини предлог владици да то буде у Црној Гори. Владика му је љубазно одговорио, али без позитивна пристанка, и цео тај план се разбио. Сва нада Доситеја била се окренула, на „сербску инсурекцију,“ и од њенога исхода зависио је његов даљи живот. У мају 1805, писао је он једноме пријатељу : „Не могу се исказати, у каквом смо великом благонадеждију о на боље љубиме наше СОрбије премењенију“. Ако се Србија ослободи »0, тада ћу ти ја постати прави Титирус ећ поп тодо Јепфиз, зеда ебата ћЏалз ас Јаебцв, ћоплпштдаие огапћши Јопев Беашазвитиз 10 шиађга еб зиђ беепшпе липице гогтовав гезопаге Чосеђо БЗегулае зујуа5.“ ~ 13 јуна 1806 он оставља Трст, са намером да отиде у бању. Павле Соларић нам је описао његов растанак с трстанским ученицима и пријатељима. Састали су се на заједничку вечеру, у „предградском једном вертићу на само, у летњег вечера ти-