Srpska književnost u XVIII veku

320 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

дишње потпоре, сатим да пише књиге на народном језику. У Млетцима 1803 године штампа, он Етику, оставши ту од јесени 1803 до априла 1804 године. То је било у почетку устанка у Србији. Родољубиви Доситеј развија велику и лепу делатност у корист побуњене Србије, скупља новчане прилоге код богатих трговаца српских, и од своје сиротиње даје половину свега што је имао, 400 Форината. „Благодареније Богу, вели тада он, који нам је и живот исве што имамо даровао, к целом роду и имену србском праву љубав показати.“ У јесен исте године штампао је он у Млетцима патриотску Пену на инсуррекцио Сербланомљ, Сербти и храбримљ ел витезовомљ и чадомљ и богопомагаемому ихђ воеводи Г. Георгпо Петровичу посвђштена. Он, који је целога свога живота радио за духовно ослобођење целокупнога српскога народа, са одушевљењем поздравља почетак његовог политичког ослобођења :

Устани, Сербијо, мати наша мила ! И постани опет, што си прије била! Сербска теби вапију искрена чада, Која храбро војују за тебе сада.

Устани Сербијо, Давно си заспала У мраку лежала Сада се пробуди И Сербље узбуди.

Њему изгледа то почетак ослобођења целога, народа српског, ис почетка локалном устанку раје

уговоре 18028 да дигну устанак у Србији. Алп у Србију пређу само Чардаклија п Доситеј, којл извести Текелију да је радио за њега н говорио свима Србима да од Текелије не могу имати бољег „начелника“.