Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУМ ВЕКУ 853

намером да што пре створи штампарију, чим се Србија смири. Он предлаже Совјету да. св, за уређење судова и администрације у новоослобођеној Србији, доведе што већи број школованих и писмених Срба из Угарске, да се ради тога пошаље нарочити поуздан човек који би у Бечу, Будиму и другим местима где има виших школа врбовао младе Србе за прелаз у Србију.) Он оснива, и септембра 1808 отвара Велику Школу, где су међу првим ђацима били Вук Караџић и Карађорђев син Алексије, којем је и засебне часове давао. 1810 добије он на поклон једну од већих турских кућа више Видин-капије, и у њој отвара богословију, где је поред њега наставник био и Вићентије Ракић. Те исте, 1810, године, он постаје члан Правитељствујушчег Совјета, „Совета Народнаго Со" седатељ“. Још почетком јануара 1811 помиње се он, у једном Совјетском акту, као „попечитељ просвештенија народња.““) 18 јануара 1811, „комендент Сербије“, Карађорђе Петровић издао му је ову попечитељску диплому : „Груди Ваши отечеству жертвовани, истинаја ревност, довољно нам покавана, и свим повнато високоученије Ваше, обратило је моје п целог Народњег Собранија вниманије на Зас: всего воспоминаније возбудило нашу признателност. В знак наше признателности и Вашег отличија и награжденија обшче-согласно избирамо, именујемо, и постављамо вас членом Совјета и попечитељем Просвјешченија Народњег. Уверителну

5) Драгутин Костић: Иван Југовић. Напомена потоњем биографу његовом. Дневни Лист, 1908, бр. 851.

2) У једном писму од 6 Фебруара 1809, Копитар помиње Доситеја Обрадовића као сенатора, министра просвете и Карађорђевог „хофмајстера“ у Београду... Писма Доброзскаго ц Копитара, СОанктпетербургђ, 1885, стр. 85.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 28