Srpska književnost u XVIII veku

854 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

надежду имам, да ћете Ви охотно приликом овом ползовати се: с којим небројене ваше заслуге за отечество у новом важњејшем дјелу јошт умножити, и тако безсмертно име у вјечитим отечества књигама оставити допста можете.“ ')

Доситеј је учествовао у државним пословима, и у децембру 1810 био је у нарочитој мисији у Букурешту.)

Своје време у Србији провео је Доситеј мирно, задовољно и плодно. Он је ууважаван не само од Карађорђа, него и од свију других старешина народних“, како вели један сувременик, Лазар Арсенијевић Баталака. Здравље му се поправља, пу једном писму из 1808 пише у шали:

Веле мени да сам остарио.

А ја старост јоште не осећам ! А што сам ти мало отешчао, Није чудо јер сам одебљао. Ноге су ми тако оздравиле, Да би стиго у горици виле,

1) СОербске Лбтописи за год. 1826, књ. 6, стр. 223.

#) По једном документу, који је Г. Андра Гавриловић имао у рукама, али га из близа не описује, Обрадовић је крајем децембра 1810 у Букурешту потписао инвентар ствари умрлога Милана Обреновића. (Андра Равриловић: Последње путовање Доситијево, Коло, 1901, Ењ, Б, стр, 6—9). И Сима Милутиновић, у Сербијаним (Лајпциг, 1826, част втора, страна 150) тврди да је Доситеј био у Влашкој:

Зар прозебо тог пута из Влашке, Зп:ом пш'о посла истог ради; Развбоље се...

Вук Караџић, у својим Шримјечамијима на предговор 1. Павла Соларића к Мезимцу „Доситија Обрадовића (Скупљени граматички и полемички списи, књ. ТУ, у штампи, стр, 28—94), такође вели: „1810 те године умијешао се у политичке послове и послали су га у Влашку у Руски главни квартир још са другим српским депутатима“, а одатле се вратио „у почетку 1811-те године...“ пре Петра Добрњца и Миленка Стојковића, и „џротолковао Црноме Ђорђу њиове интриге, и помогао и проћерати ив Србије.,.“