Srpska književnost u XVIII veku

поре:

368 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

при вами бити, и собственоручну Г. Доситијеву Бнигу, коју сте ми љубко показали, видити; и да сте с благородним срцем и вашом природном добротом, дати преписати обешчали, и да ћете њему с благоволенијем послати. Он пак написа вам једно писмо и посла к мени, да га вама отправим, које ми прилику даје и дрзновеније, вами како мојему високопочитателњејшему Г-ну куму писати, всепокорњејше молећи вас, да бисте ваше благородно објашчевије на радост целом Србском народу, что скорије исполнили. Ја сам ови дана у числу 28 оригинална писма Доситејева преписао, и данасу Венецију реченом Г-ну Соларичу пошаљем.... Сва писма његова јесу лепа и красна, радостно сам се потрудио и преписао, желећи што скорије, вкупје с' тим списанијем која су у вас, штампане да видим“. По ближим појединостима и једном цитату види се да су то била писма која је Ђорђе Магарашевић издао 1829. Али она друга књига коју је Витковић чувао и коју је Соларић тражио извесно није била Мезимаце, којега је Соларић издао 1818. Г. Андра Гавриловић мисли да је тај рукопис, који је Витковић у једном писму Павлу Соларићу називао Первенцем, у ствари Ижица, издана 1830, али ствар није сигурна ').

Дела Доситеја Обрадовића су била често прештампавана, као мало ког српског писца. Читан кров цео ХЛХ век, он је имао три целокупна издања својих списа. Григорије Возаровић их је издао у Београду и Крагујевцу, у !0 свезака, у добу од 1833 до 1845 године. Друго издање издао је Др. Данило Медаковић у Земуну, 1850

1) Доситије Обрадовић, стр. 204—210.