Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 369

такође у свескама. Даница од !8360 године тврди да је Данило Медаковић 1860 године издао поново три свеске Доситејевих дела. Треће издање, произвољно распоређено и са дотериваним језиком, дала су Браћа Јовановићи у Панчеву.

Али сем та три издања целокупних дела има издања и појединих књига. У Београду, 1851, у збирци Добротворљ за младеж и одрастле, изишла је Христоилта. 1870, у Београду, Аксентије Мијатовић почео је издавати Целокупна дела · Дими= трија Обрадовића, названог у калуђерству Доситија, и ту су ивишле обе ењиге аутобиографије. 1884, у Новом Саду, изишле су Басне, „прерађене и приређене«“. Исто тако, у Вараждину изишле су латиницом Басне, ургддебепе ха ћгуафаки пјаде%« Орпска Књижевна Задруга је са равлогом отворила, серију својих издања Животом и прикљученијама, (1 свеска, Београд, 1892), и затим је још издала и другу свеску аутобиографије 1898, Басне, у две књиге, 1895 и 1896, Домаћа писма 1899, и Избор поучних састава, 1904.

Не само код Срба но и код осталих Јужних Словена Доситеј је био радо читан и издаван. За време илирскога покрета, он је често прештампаван по хрватским часописима и листовима, јер су се његове широке верске идеје врло добро поклапале са илирским програмом. Од илирских писаца нарочито су били под његовим утицајем Вјекослав Бабукић и Антун Нијемчић.

На бугарски Доситеј је много превођен и био један од најчитанијих писаца у Аоба бугарскога, препорођаја. 1853 ивишао је у Београду превод Ст. Николије: Две приказки за славните осбни

и за аза человђњмрзеци. У Београду, 1857, изишла СРПОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 24