Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 375.

=

„гражданска књига“ коју је у Хопову читао био је руски превод дела Вилхелма Стратемана беатронљ или Позорф историческа. Валхелм Стратеман био је протестантски бискуп у Оснабрику, и његова књига Тћемтит ћазаоттсит (1680), написана је у протестантском духу. По наредби Петра Великога, то је дело 1724 године превео на руски Гаврило Бужински, епископ рјазански, и у руској историографији тај превод био је од значаја као образац модерно схваћене и израђене историје. Бужински је додао своме преводу и предговор, у коме је проповедао верску трпљивост и слободу савести, и због тих слободоумних идеја, књига је 1745 била забрањена у Русији. То је прва »јеретичка“ и цензурисана књига коју је Доситеј прочитао,- и то је прво дело у којем се упознао са протестантском доктрином, која ће на њега доцније знатно утицати.

Та прва читања у Хопову од великога су утицаја по духовни развитак Доситејев. Ту се опио п занео црквеним легендима и мистиком; ту се упознао са руском сколастичком теологијом, која, је поред свега свога догматизма и средњевековног духа имала извесних примеса европске учености; ту је први пут читао Златоустога и Езопа, које ће доцније преводити; ту се први пут, у угражданским књигама“, упознао са модерном и световном науком чији ће апостол доцније постати.

У томе тренутку духовнога развитка Доситејева, идеја о просвети и науци била је тесно везана са. идејом о Русији. Његов добротвор Теодор Милутиновић саветовао га је да пошто по то иде у Кијево, и сам Доситеј озбиљно је помишљао да у Кијеву или Москви изучава богословију. Када је