Srpska književnost u XVIII veku

314 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

стинијана и Душана. Тај разнолики зборник био је мост којим је Доситеј прешао из искључиво црквене у световну књижевност. У томе погледу утицао је на њ и његов садруг Василије Осечанин, манастирски протоколист, један од ретких писмених калуђера, који је „весма љубио читати.“ По његову савету почео је читати Баронија, „којега, читајући, прича Доситеј, усладих се у историји.“ Разборити игуман Теодор Милутиновић, који није волео светитељске фантазије код свога љубимца, помагао је тај срећан преокрет, и где год је налазио угражданских росијских исторических књига“ доносио му их је на „прочитаније«“ „На ови начин почне се возбуђавати у мени жеља и другојачији књига осим црковни.“ Духовни видик био му се отворио, и његово научно и световно образовање почиње.

~ Ва две од тих „гражданских књига“ које је тада читао зна се које су. Прво је дело кардинала, Цезара Баронија, које је изишло у Риму, од 1588 до 1607 године, под именом Атпталез ессЛезтаз107. То је дело католичке учености, католички одговор на многобројне антипапске и антикатоличке публикакације протестаната у ХУПи ХУШ веку. То дело, коме је главна тежња била доказати да је католицизам увек био веран израз Хришћанства, и да папство у Риму почиње од апостола Петра, превео је на пољски језуит Окарга. Петар Велики наредио је да се тај пољски превод преведе на руски, с тим да се избаци све оно што је супротно учењима православне цркве. Тај руски превод са превода, под насловом ДЂанза церковнал и гражданскал, имао је Доситеј у рукама, и оно му је, како сам вели, отворило вољу на историју. — Друга