Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 974

упознати са западно-европском културом и науком и покушавали да их пренесу .у Грчку. Један од најчувенијих радника те грчке духовне обнове био је и Јеротеј Дендрин, родом са острва Итаке, кога његов захвални ученик Доситеј описује као у„заклета, непријатеља и изобличитеља монашески злоупотребленија, лажа, провијачења и измишљени икона и моштију п за новце чудотворенија“, и који је због те своје „Филозофическе и у управ благочастиве љубоистиности“ био омрзнут и гањан од свију калуђера. У тој „греческој великој школи“ у Смирни Доситеј је учио, поред језика и теологије, и „млијеко атино-јелинског краснорјечија«“ и умед омиро-поетскога слаткословија«“, свакако реторику и поетику старогрчку.')

Јошт један од тих грчких учитеља, Никифор Теотак, утицао је на Доситеја. Никифор Теоток се, поред Евгенија Вулгариса, сматра за „најславнијега, Јелина“ ХУШ века и једнога од обновилаца грчке просвете. То је био учен теолог, либералнијих погледа, који је писао на старо-трчком, преводио са латинског и бавио се физиком и математиком. Његово чувено дело Толкованлв воскреснихо ввангелл изашло је 1796 године у Москви. Доситеј, који као да је Теотока лично познавао"), преведе то дело на српски и штампа 1796 године у Млет-

7) Доситеј је о истој шкоди и учитељу Јеротеју говорио са великим поштовањем. Обратно о свему томе говори велики грчки просветитељ ХУПГ века Адамантис Кораис (1748—1888), који је учио исту школу, тотово и можда у исто време. Он веди да се у њој добивало „сиромашно образовање с богатим батинама.“ „Тукди су нас тако обилато, да мој брат напусти школу против воље наших родитеља, Ја остах и издржах у школи из два разлога: из љубави према науци и из частољубља,“ Др. Владан Ђорђевић: Грчка и врпска просвета. Београд, 1896, стр. 182.

8) Пивема Добровекаго, Копитара и другиаљ тогозападнитљ (Олавлиљ, стр. .48.