Srpska književnost u XVIII veku

378 = 1: ЈОВАН СКЕРЛИЋ

цима. Како је дело имало слободнијих идеја, митрополит Стратимировић забранио је да се растура, у његовој митрополији. |

Тај грчки утицај на Доситеја био је врло велики. Он је добро научио грчки, користио се њиме, преводио и обилато наводио из јелинскога. Што је особито значајно, ту се први пут упознао са слободнијим идејама и покушајима за реформу сувремене хришћанске цркве. Сви ти грчки учитељи, васпитани у извесном рационалистичком и модерном духу, имали су либералнијих погледа о цркви, и проповедали потребу рефорама у православљу. Оно што су они писали и проповедали за грчко православље потпуно је важило за његов дериват, српско православље, и све оно што је Доситеј код њих чуо о празноверју и злоупотребама у грчкој проповедао је и сам за српску цреву. У Грчкој је он видео прве покушаје да се црква моралише и да се стане на пут калуђерским злоупотребама. У „закљученију прве части“ своје аутобиографије, Доситеј прича један занимљив разговор са Грком "Зилотијем. Зилотије вели: „И код нас у Грецији наоди се праводољубиви епископа и свештеника, који уздишу и жале се на злоупотребленија, која, бивају ; а наипаче зли и опаки обичаји, да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по пазари пуне сандучиће костију ручни, ножни, леђни и свега тела, а наипаче множество зуба, Бог и вишњи знао, чије ли су, какве ли су!... Што мислиш, како је разумним Греком тај покор и срамоту гледати, а наппаче архијерејем 2“ И Зилотије, као је-

1) Никисор Теоток био је 1767 свештеник грчке општине у Бечу, и као такав стоји у преписци са српским црквеним властима у Карловцима. Митрополијска Архива у Карловцима, 1767, Е/607, 613.