Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 133.

и латинском језику. 1798 године отишао је за инспектора православних румунских школа у великоварадском дистрикту, где је све до 1790 поучавао децу и одрасле свештенике читању, писању и основима православне вере, водећи надзор над православним школама, подижући нове, и борећи се против Уније, врло опасне и насртљиве у томе крају. Крајем 1790 године, 2 децембра, како су унијатски и католички свештеници били дигли хајку противу њега, како је био жељан одмора, и бољега живота, обрати се он митрополиту СтеФану Отратимировићу са молбом да испуни оно што му је још митрополит Мојсеј Путник био обећао: да, га произведе »у чин духовни с пристојним награжденијем.“ Митрополит му је одмах, 11 децембра, одговорио и изјавио да у начелу прима његову молбу, али да га не може произвести пре но што нађе себи спремна и поуздана заменика за. то место, које је по православље тако важно. Стратимировић је имао нарочитих симпатија за овог образованог, способног и књижевнога човека, и реши се да га одмах постави за архимандрита, манастира Раковца. То прекоредно и брзо унапређење изазове завист код карловачких и Фрушкогорских калуђера, и почетком 1791 стигне Дворској Депутацији у Беч достава и жалба о свему томе, у којој се тражило да се неканоничном поступку и злоупотреби митрополитовој стане на пут. Из Беча се пошље наредба Митрополиту да да изјашњење, и он је у два маха одговарао, 18 септембра и 31 октобра 1791 године. Из преписке није јасно да ли је Везилић примио. духовни чин; толико се види да је у јесен 179] био у манастиру Раковцу. Наскоро је и умро, 12 јануара 1792, у

ОРШОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШТ ВЕКУ 28