Srpska književnost u XVIII veku

458 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

них суседа, који префињују укус п подижу моралност. уја сам изабрао тај пут из уверења, и билоби ниско сујетно када бих ја, у место узор-дела странаца, поднео мојим сународницима моје још незреле радове“. Он је изабрао за први свој превод Голдонијеве Трговце с тога, што ће.они својим садржајем имати изврстан утицај на његове сународнике. И он изјављује да ће за своју браћу преводити и списе са немачког, „међу којима има још згоднијих за просвећивање моје нације но међу делима Талијана“, само ако ово прво дело имадне успеха.

У српском предговору он се обраћа српској читалачкој публици, објашњавајући јој моралан и књижеван значај комедије. „Највећа част национални моји и данас јоште мисли, да су комедије не само младости но и старим људма шкодне, и само их за немецко измишљење држе, гди су ђаволи Швабе измислили како ћеду варати новце от људи. Ниједан које саму ову част национални моји рачунао, није имао прилику хасну комедије познати, не имајући ниједну у свом језику писану, а страни му је непознат“. Он хоће да да пример праве, озбиљне и корисне комедије, и за то преводи Терговце, са намером своје сународнике „из њиова незнања ослободити и комедије добре код њи у бољи кредит метути“. Нека сваки, препоручује он, прочита ову књигу до краја, па ће видети да то нису гола измишљања, но прави живот, стварни догађаји, „случаји и битија која се сваки дан међ људма налазе“. Ту ће наћи и лажне пријатеље, и поштене трговце, п ненасите среброљупце, и непослушне синове, пи уцвељена оца, и читалац може п себе, можда, познати у којој од