Srpska književnost u XVIII veku

32 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

била је и побуна Теше Кијука у Комоговини, опет због нове „војне регуле“ и отимања најбољих земаља од народа за рачун официра.')

У то доба јавља се врло озбиљан народни покрет за сеобу из Аустрије. Још 1744 из српских редова претило се да ће народ листом кренути за. Русију, и чак се извесан број српских породица, преселио у Пруску.) После укидања милиције п присаједињења. Баната, Угарској, пошто се народна земља стала делити спахијама, букне силно незадовољство међу Србима, и отпоче у масама исељавање у Русију. Још 1704 године, тителски капетан Пантелија Божић жалио се руском канцелару Головину, како је православна, вера у Аустрији прогоњена, и поднео је народну жељу да Срби буду под руским скиптром. !710 дошао је у Москву српски оФицар Богдан Поповић, са пуномоћством Срба из Арада и Сегедина и извесног броја, Срба официра у аустријској служби, молећи цара Петра да не заборави њихову земљу и нудећи српске добровољце у пруском походу.) 1717 било је српских војних насеобина на северном Донцу; 1727 дошао је приличан број српских досељеника у Украјину. Но главна сеоба српска била је после инкорпорације Баната Угарској, 1751, 1752 и 1758, под пуковницима Иваном Хорватом, Јованом Шевићем, Рајком Прерадовићем и Текелијом отишло је до 100.000. Срба у Јужну Русију. И ту,

7) М. Грбић: Карловачко Владичанство, књ. 11, стр. 22.

2) О Арсенију ТУ Јовановићу Шакабвнти. Лекције из историје Карловачке Митрополије. По архивским изворима израдио Милутин Јакшић. Карловци, 1899, стр, 149—150.

8) Платонљ А. Кулаковски: Начало русскош школом у -Сербовљ 6 ХУШТ вђкђ. Очеркљ изђ истбрги русскаго вааани на зогославанскји литературн. Санктљ-Петербургљ, 1908, стр. 60.