Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 31!

п забрањује им да могу куповати непокретна имања, и продавати вино. Многи Срби изгинули су у служби ћесару, а ниједном Србину не дозвољава се да се насељују. На тај начин Срби и материјално и бројно опадају. Сада их нема више од 5—6 кућа, и тако су сиромашни, дане могу ни једнога пароха издржавати, и ако им Сабор не да заштите, они неће моћи издржати, но ће нестати, као што су одиста нестали, у Острогону као иу многим варошима северне и средње Угарске.

Више зато да би се вршила лакша контрола над сумњивим Србима, но да, би се одаввало силним молбама и жалбама, у Бечу је !745 основана, нека врста министарства за српске ствари. 1747 године та канцеларија преобраћа се у „Илироку Дворску Канцеларију“ са задатком да расправља ствари „рацкога или илирског народа“, ито „адио а4! гећолоза еб зртафцаПа,“ и која је трајала све 1778 године. Сем тога Канцеларија расправљала је она питања која суу вези са царским привилегијама ; све остало ишло је у делокруг редовних власти, Мађарске Дворске Канцеларије, Дворске Коморе и Придворног Ратног Савета.

Све то нимало није поправило положај српскога народа. У половини ХУШ века јављају се нови оружани народни покрети. 1751 планула је народна буна у Лици, због поновног увођења новога војничког реда, „солдачке муштре«“ и суровости немачких официра. По селима звона су ударила на узбуну, целе војничке колоније отказале су послушност, али буна је брво угушена.) Исте године

1) Манојло Грбић: Карловачко владичанство. Прилог к историји српске православне цркве. Карловац, 1891, књ. Џ, стр 94—925.