Srpska književnost u XVIII veku

4. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

"да се венчају у унијатском манастиру; ко би се противио, био је батинан, па чак и на муке бацан.. Срби који су давали да им православни свештеници децу крштавају били су везивани у ланце и по целе ноћи вешани. У фебруару те, 1754, године, три Србина који су ишли на устоличење православног владике у Северин, пуштени су кров мртве шибе: један је добио 1900, други 2400, а трећи 3000 крвавих удараца. Набрзо после свих тих гоњења, 1755 године, планула је такозвана Северинска Буна, која се сврши погубљењем 17 народних вођа.)

1757, митрополит Павле Ненадовић добија оштру наредбу од царице Марије Терезије, да се ни он, ни његови епископи и свештеници, нити ико од православнога српскога народа, не сме одупирати ширењу Уније, иначе ће их постићи највеће казне. Католички епископи и племићи у Хрватској и Славонији траже да у њиховој земљи само католичка вера буде допуштена, да се Србима забрани да дижу цркве и школе, да православни попови потпадну под пуну власт племића и жупанија, и да се збришу све српске привилегије. „Нас обузима праведан страх, веле хрватски сталежи у своме протесту, гледајући ово грдно тело, које се протеже од московских граница па до Јадранског Мора, а које је уједињено под влашћу једнога митрополита, да ће временом угушити и нашу веру и нашу државу.“

Доласком на владу Јосифа П, просвећеног и толерантног, ствари по православну веру окрећу се знатно на боље. 178%, цар издаје „Тојегапа- РаКепб,< којим некатолици добивају слободу вероисповести и којом се у целој аустријској монархији

5) Радослав М. Грујић: Пропаст манастира Марче. (По архивским подацима). Загреб, 1908, стр. 27—980.