Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ .У ХУПТ ВЕКУ Е 45

уводи верска равноправност. Србима, где их је у једноме месту бар сто породица, допушта се да могу зидати своје цркве, али без звонаре и са тим да врата не буду окренута на главну улицу. Властима се налаже да православне не смеју више нагонити на празновање католичких празника и вршење католичких обреда. 1783 издаје се наредба, да се, у грађанским и кривичним парницама, са православним свештеницима има исто тако поступати као са католичким и унијатским. 1787, праславни и протестанти добијају право да на, својим црквама могу подизати куле и звонаре. !788 допуштају се сасвим слободни погреби по обредима, сваке вере, а 1789 допушта се да врата православних цркава могу бити окренута на главну улицу. 1790 православно духовништво у правима. изједначује се са католичким, манастири добијају право да шаљу своје представнике у жупанијске скупштине, и наређује се да се Срби више не смеју звати ураци“ и „шизматици“ него „грчко-несједињени“ или. просто „несједињени«“ (поп- пп).

И ако те законске одредбе нису строго испуњаване, и ако је остало пуно још остатака старе верске потчињености, ипак релативан напредак био је велики. После вековне верске потиштености, Срби су могли једном одахнути, и Доситеј Обрадовић проглашавао је да под владом Јосифа П, »сунце света и благодејетеља«“: . Бвангелска царује слобода,

Збацив јарам с човеческог рода.