Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 47

На тај начин, у Јужну Угарску пребегло је оно што је било релативно најкултурније и најимућније у српском народу. То су били бегунци из свију српских крајева, из разних крајева, и разних сталежа, које је само случај судбине помешао. Прва српска насеља у Угарској, нарочито насеља, по варошима у Северној и Средњој Угарској, изгледала, су врло мешовита и шарена. Нема много података, по којима би се могла добити поуздана идеја какви су били ти људи, какав је био ступањ његове културе, како су изгледали, како су живели и осећали. Али по обилатој грађи из будимских и пештанских архива коју је публиковао Гаврило Витковић, нарочито по документима која се тичу интимнога, живота, ми можемо склопити приближну слику како је изгледало једно српско насеље у ХУШ веку, према томе замислити и остала српска насеља и добити приближну идеју о општем културном ступњу српских пресељеника.

То се даје лепо видети из протокола српске црквене општине у Будиму од 1710 до 17920 године,') дакле још у самоме почетку пресељења. Имена, појединаца показују њихово порекло: Рудничанин, Бошњак, Шијак, Каравлах, Ковинац, Арађанин, и тако даље. По оним код којих је забележено одакле су, види се да је од будимских насељеника било највише из Србије |96), и то из Београда, Смедерева, Пожаревца, Крагујевца, Ваљева, Крушевца, Јагодине, Паланке, Пожеге, Сталаћа, Зајечара, Параћина, Карановца, Рашке, и тако даље: 88 је из Старе Србије, са Косова, из Призрена, Пећи, Приштине, Пријепоља, - Новога Пазара и Вучитрна; 95

1) Гаврило Витковић: Споменици из будимског п“ пештанског арсива, 6. 5, стр. 216—955.

– .

=

аи