Srpska književnost u XVIII veku

50 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

џија, туфекџија, капамаџија, кујунџија, Фурунџија, ћебеџија, терзија, бозаџија, алваџија, налбантин, касап, екмеџија, балугџија, и тако даље.

Они носе балканско одело, и у њиховим тестаментима помињу се: ћурдије, зубуни, чакшире, доламе, ћурчета, бројанице, свилени појаси. На лериферији српскога народа, одвојени од осталих Срба,. у средини Мађара и Немаца, Будимци су за. дуго сачували одело које су донели из своје старе постојбине. Још у половини ХУШ века у Будиму било је више абаџија и ћурћија, занатлија који су кројили балканско одело, но кројача, сабова и кабаничара, који су радили одело по новоме вроју. Јован Рајић, описујући српске попове и калуђере из доба око 1795 године, вели-да су многи од њих још носили димлије, папуче и друго одело и обућу „све по турском обичају.“') У Срему се још на крају ХУШ века сачувало шарено и разнолико одело из старих крајева. У аутобиографији српскога учитеља и свештеника Петра Руњанина пише о животу у сремским селима око 1780 године: „Мачвани, Јадрани, Бошњаци, Ерцеговци, Далматинци, ови овде у едно место населили су се, ииз различити предела ношива своја донели су. После кад су Хрвати и прочи Серби из венецианских предела доселили се, још веће различије ношива произишло 6....<")

И ако су подуже сачували извесан број својих старих особина које су донели из Турске, Срби су се релативно брзо прилагодили условима новога,

1) Историја катиљизма православниг Србаља у цесарским државама. Превод из црквено-словенског рукописа. Панчево. Стр. 28.

2) Српски живот ша крају ХУШЛ века. Одломак из аутобпограФије Петра Руњанина. Српски Књижевни Гласник, 1908, књ. ХХ, стр. 909.