Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПШ ВЕКУ 49

дојко, Вујица, Станисав, Бранисав, Татомир, Вук, Радовук, Милић, Мрђен, Малеш, Вукоје, Јездимир, Љубоје. Жене носе имена: Латинка, Ковиљка, Даница, Милица, Дивна, Косана, Божана, Јасна. Надимци које појединци носе сасвим одају духи менталитет данашњих Срба из југозападних крајева: Нешо Црни, Антоније Брзи, Јакша Хроми, Живан Ћорави, Нешко Глуви, Кирјак Дуги, Ђурађ Гвоздени, Петар Зубати, Тодор Брадати, Радосав Чупави, Павао Брњица, Милисав Дендрк, Милутин Пецикоза, Мишко Крњо, Мрђен Ћосо, Веселин Лажо, Вукајло Карагаћа, Радоје Шуњало, Живко Дрпаћ, Дмитар Буразер, Стеван Коза, Јанко Штета, Остоја Колеђенин, Симо Чарапа, Симо Гужва, Мишко што држи Циганку, и тако даље.

Прешавши из балканских земаља, где су Турци већ три века владали и где је источна култура у варошима сасвим преобладала, српски пресељеници, бар они по варошима, у свему подсећају на, наше старе чаршилије. Трговци се титулишу увајамно са „кир“. У језику којим су се служили велики је број турских речи: ортаклук, вересија, хатар, руфет, аршин, салаш, махалбаша, субаша, буразер, чолак, кусур, чорбаџија, дућан, чешма, сијасет, башка, резилук, пенџер, Фишек, каил, чифт, ексер, хисет, бре, и тако даље. Њихове кућевне ствари носе турска имена, и то показује боље но ишта какве су изгледале њихове куће и којим су животом они живели. Тако, они су имали и говорили: ћилим, ћебе, јастук, јорган, чаршав, пешкир, леген, сахат, казан, тепсија, ибрик, аван, тас, кашика, синија, тенџера, сахан, и тако даље. Занати, готово из реда, носе турска имена: бакал, ћурчија, абаџија, табак, мумџија, бојаџија, сими-

СРИСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 4.