Srpska nezavisnost

4

осуђен: видими да опст сам министар бнра и за поставхењс нредлаже све оеЗ равлш.е судије. Но што је још страшније од старог. овај министар ставл.а се у могућност да још снлиији и самово.мшји буде него што су стари бнли: њему се даје тешка сума од сто хиллда динара, н он љо.ме наоружан ^огаоје чуда од јунаштва но судовнма да почини. II — он је то и учинно. Па чиме се правда ово наванредно овлашКење п сила којаје миннстру дата? Нравда се тиме. што се каже, да је тако морало бити при прелазу нз старога стања у ново, и што }'. требало сујовеиречистити. Лено! Алн тражено је, да се законом ностпгне веКа гарантија за нравнчноет према ноједннима п у ноједннпм случајевима,—а сада се немнлостиво нредаје вол.н једнога човека судбина толнких радншга, којн се у најважнијој државној службн налазе. Од куда дакле толико ноуздања у једиу памет, иа ма она и највећа бнла? Од куда тако великог јемства у једном човеку да своју власт злоупотребнти неће? Да ли је то нека морална реткост у срискоме свету, према којој су стајали много шгже они који су у истом ноложају бнлн, иа сада греба да онл њнховс погрентке иснравља На ова пнтања само би једна нартајска засленл»еност могла новол>на одговора дати; али за здраво схватање, блага ои била н страна реч аасурдум, кад се српски не би моглн јаче изразитн. II доиста. нартнја је могла имати ноуздања у своме миннстру. да ће он умети судове да иречистн онако исто вешто као што је и осућенике по аисама иречистио; оиа је могла веровати, да ако би он своју власт и па зло унотребио. да ће то добра партпјп донети; она је могла, на нослетку. наћи у своме министру изванредно осећање према свему што се ње тиче. као и јаку вол»у. да све у судовима онако добро изменн како се случајно за њу тамо рћаво налазило. II могао би. без страха да се не огрешнм рећи, да је према оваквим ноставкама састављено и нравило за мннистра. ио коме је он своје заслу1 жно дело пречишћавања судова извршио. Јер партија. којој је основ и разлог бића саможивост, већ тнм самнм стоји с иреким ногледом на право и правичност према другоме. II као што у прнроди саме ствари лежи. да људи оваког моралног расноложења највнше и наносе новреду другоме, и тиме стварају нотребу

власти и судона: тако и ова нартија, са оваквом тежњом, занлазила је често у нстуне којн одговорноет нред влашћу и судовима доносе. То нам најбоље иоказује великн снисак осућеника које је садашњи минис гар правде имао доброту да од издржавања каони ослободи. Требало је дакле ублажити строгост правде п судова, нли што је још бо.вс, ставитн их у завнсноет нрема себи, на да се носао нартнје лакшс н безбрнжније вршити може. // ирама таквој иартијској иотреби иостао /е овај закон о судијама. Али, какво бн го стање свестн и морала у*једноме народу било, да се у име и на рачун његов може једна тако велика дрскост учинити?! Каква бн онет то иамет била — на ма и страшћу номућена даје — која би отворено и без зазора пред свет изнела закон са таквом безбожпом мишљу н намером ?! Не! Са законом ннје се смело неносредно такво што учинити. али је ностигнуто начином иотребним оно шго се са нзменом закона хтело. Удешено је тако, да и кад партнја највншу власт у евојнм рукама има . а н кад је нема. да ствар њена нод сигурнијим заклоном стоји иего до еада, — сигурннјим пего што је некада стари „Совет" био. Место неодговорног ^Оовета" отворен је сада највиши неодговорни суд — касација, члановима кога хтеде влада да н еаветннчку нлату даде. Као што је г Совет" еам себе ионуњавао. свагда члановнма е.сбн нрилагодннм : тако је ието* уведено да н у касацлјн буде иробитачан снстем. који је смела окорела еавест да и у задушиу ствар завештања јадног Коларца уведе). Но још снгурније је овде то. што су чланови „Совега" ималн иад својом главом султана н његове везнре н комнеаре. а члановн касације пеће. до божнје вол.е. ннком одговарати. А страшнпје опет за онште интересе је то. што органима иартајске во.ве негдашњег ..Совета* као н њеним нротнвницима, другн је судно: а сада ће иста во.ва н својнма и нротивннцима правду да дели. II у тој. гако добро утврћеној н непристунној познцијн требало је главни стан и силу наместити. на одатле сву евоју оператнвну војску нод јаком заштптом држатп. Сви остали судовн. као мањн етанови стајаће иод старешинама којп сс у главпом стану бирају. и биће гакоће заштита за војску своје околнне. II као што је негда ова партија имала једну очај-

ничку чету својнх оораца. саставвену од ч;алауза трговачких (а иајглавнијн трговци у оно време били еу уједно и пајвиши државни чиновннцп . који су за заслуге канстанска места добијали . — тако и сада она нма своју другу чету „неустрашимих," регрутовану одједнс друте врете шиекуланата. којима су за добре услуге нартији стављена у изглед председ1шчка меета у судовима. И еад нрема овако удешеној снетеми утврћена н оиште одбране, требало је да нартнја старешински кадар својих гарннзона образује; н она је тај посао новерила своме ноузданом човеку. који је, као миннстар могао то све без сметње и без о,\говорности да изврши: и он је то нзвршио V смнслу саевим буквалном. без обзира на опште иравило државно. које је за свакога министра, ма из које нартије он био, обавезно, — без обзира на нраво које сваки у државној службн нма кад ову вешто. уредно и савесно врши, — без обзира на нравичност и онште утврћени разумни норедак за службено одликовање и подизање на вшпа места. што сваки државнн управник треба као светињу да поштује. За њега је једини обзир тај био. како јс који нрема његовој иартијн расноложеи и у колико је ко за њу нотребан | био. По томе. ои је најнре. стављањем у иензију, удалио из највишнх судова оне судије који нротивничкн нрема његовој партији стоје. а на њихово место довео је људе који су и иначе. а особито у иоследњој екунштнни тешко искушење нартајске диецинлине и верности издржали н којн су прн том готово све самн сродници или еадашњих власника или нрвих чланова њнхове нартије. Л. ако каква изузетка има да је ко тамо као тућин остао. или нрн овој нроменн ушао, то је еамо но силн других НОВОЛ.ИИХ за њих околпоети. и што. у осталом, такво устунање за цели миннстрове није могло од велике шкоде бити. За тим је по истом начину свршена промена н у свнма осталим судовима. а и све остало је тамо докончано како су интереси иартнје захтевали. А од свега најсаблажњнвијн уиечатак произвело је ностављање неких нових нредседника. који су и по снособноети и по годннама службе много ннско мећу евојнм друтовима стајали. Министар је дакле своју хваљену улогу иречишћења судова нзвршио. алн је то учинио ирљ&вом метлом

иартајском, која је још веће грагове нечистоће за ообом оставила. такве. да се из њих и отровна зара:*а у овом до сада најздравијем месту државном изродити може, он је бацио зло семе које ће илеменити илод правде у судовима гушити. а зато ће одговоран бити нред вечном правдом божијом. до које ће га евакојако и правда народња немилостивим кораком нратити. (НаставиКе се)

ПРИШ 1ИТР1П111ТСН0И ШШ. У 14. броју нашега листа изнета је заклетва. коју су положили наши архијереји свечано н јавно у цркви нред народом, да ћс слушати свога мнтрополита докле год он буде жнв. и да ће бити верни иравославној хрин ћанској науци и црквеним канонима. Сматрамо за дужност да изнесемо и диплому, коју је еннскон неготинскв, Мојсе,ј. од мптрополита Мпхаили добио на свој чпн. Диллома гласи овако : МИХАИЛ По 5ШЛ0СТИ Вожнјој православни архијепнскои и мптрополит целе Србије. По бла/одета и . \<>р<Ј пресвстош и животво /Јно >а Јуха. који је Јата о,1 највеИе! Архијереја, ГосиоЈа нашсеа Исуса Христа божанским ње1ови.ч ученицима и ааосто.шма. иреки којих смо и ми насљеЈници те исте б.штдети. рада постан.ииш у раз.шчне чинове и рада раздавања црквених стеаена онама. који су достојни .{а служе свето.че олтару. иосвеИен је смерни ар.пиианЈрит МпјСвЈ за еаискоаа . ... о чему ово.и Јипломом јављамо. те .1" /а свики за иравог еиш-копа сматра. А он (Мојсеј) чма јп чува свету иравославну саборну веру ио иредању светих аиостола и Босончсних отаца. коЈи су на седам васељенски.г // аравославним об.гастним саборима о4јЈеЈ //.ш веру и намч иравос.швним преЈа./и .... нека он ГМојсеј) надшрава Христово ^словесно' стпјо став ШЈуИи себе за у/./еЈ у свакој Јобро.хетељи: нека се Јржи зак.1етвс коју је у храму /осиоЈ/аем ири аосвеГ,ењу аред нама и це./и.н свет//м сабором архијерејским иоложио. јс.р Ке о свему тому Јавати рачун ГосиоЈу Исусу ХрисТу , и нека се труди као ,;обар војник Христов. као лобри уиравитс ./Ј Божијих тајана, те ,/а ирими неуве.ш венац '

ЖИВОТ И РАД СРПСКОГ гЛИТРОПОЛИТА

Немилн сукоб што се дееио нзме))у сриеке владе и митрополнта г. Мпхаила, заннма данас н заиимаће. јамачно још иозадуже не само еву Србију. но и цело сриство и целу велику Руенју, па н сав православни свет. Пије доста. што су званичне и иолузваничне новине у Србнји учиниле све од евоје стране, да натоваре толико зала на главу многоискушаног срнског архијерсја, колико се год могло измислнти или нреувеличатн, него се још н „бсзуказнаканцеларнја и београдске владе ностарала, да та нечувена зла прнкаже несловеиском и неиравославном свету под величавим стаклом своје злобе у бечким и нештанским „пријател»ским" листовима. Прематоме мнслимо да је сасма праведно, и да ћемо тнме своје чнтаопе обвезати. ако нм овде нзнесемо нске цртнце нз живота и рада митронолита Михаила, из којих ћс се

видетн да гоњени митрополнт има и неке заслуге но Србнју. срнство п нравославл.е н да су те заслуге замашннје од заслуга његових гонител.а, свих садањнх миннстара. Ове црте узимамо из књнге „светковина 25-то годишње архнјерејске службе митронолнта срнског Михаила и штамнане у Веограду 187!>. Те књнжице иије толико штамнано, да би их могао сваки набавитн, кога сад занима личност митроиолита Михаила, зато нам неће наши читаоци замерити. ако нм овде из ње нзносимо све. што је вредно зпати и што ће нх. но свој прнлицн, сад више занимати него што би то можда у обичннм приликама било, већ ио општем искуству, да јавне личности више добивају права на енмнатије чнтаоца својим неприликама. пего прилнкама: Ово је. пре свега, краткн жнвотонис гоњеног мнтронолнта: Пред намајс, чнтаоче, лик Архинастира српеке цркве. неуморног раденика у виноград>- господњем. правог н искреног ноборника вере н благочеетија н ретког натриоте — Србина. Ако ико, то мн Срби. с нравом можемо, а н треба да ! се дичимо с напшм великнм људима. Јер у великим народима н државама, где су сва нужна ерества на расположењу, лако

је се роднти и одгајитн ђенију. Л у ма! леној Србији, која је — што — но реч, јуче ночела живегн нолнтичним животом. не би смо рекли. да су велики људн обична појава у нас. И ако је до садау два-три маха пропраћан живот Митрополита српског Михаила (види илустр. календар за 1868. год.. I/ Опен1 111из1т6 бр. 39 1^73. годнне. календар ^Исток" за1879. год. н ј -Србаднју-. илустр. лист за забаву н ! поуку. бр. 2. за 1870. год. месец Лануар>. ипак ми држнмо, да неће бити сувмшпо, • ако н овом згодном нриликом пронратимо мало оиширније живот и рад ноглавара наше свете цркве. који је 14. м. Октобра овс године навршио равно 25 година своје архннастирске службе. н чије је нме постало чувено и виђено. не I само у нашој домовини. но и у свима европским, па и ван европскнм државама.

.> округу алексиначком. срсзу оан.: ском. на подножју планине Озрена. на догледу гордог и високог Ртња. а на реци Моравицн. постојн варошица Бања. која јс још позната нод имсном: п Бан>а Алек; нначка". Ту, у тој скромној варошпци, у ионсдеоник 19. Августа 1*26. год- унидео је први зрак света Восокогфеосвештени митронолнт срнски Михаило, — у миру — Мнлоје. Родител.н му беху: Милован Јовановнћ (у 1856. г.), а мати Марнја. ћерка попа Ристе из села Трговишта. нспод Ртња, која је и даI нас жива.

Кад је Милоју било 9 година од роћења. родитељн га даду I г. у школу бањску. где он сврши гри основла разреда. За тим отиде у Зајечар, и ту свршп IV разред основне школе. и I. разред гимназије. Остале разреде гимназије довршио је у Неготинн. као 1штомац блажепе иаметн епископа неготннског Д« снтија. 1842. год. доће уБеоград. ступн у Богословнју. н као пнтомац блаженоночившег Митронолнта Петра, свршн исту 1846. год. И као дете у дому родитељском. н као Как, почињућн од основне школе. на до свршетка богословије, млади Милоје одликоваше се прнмсрним владањем: а његова тиха и блага нарав. кад се у богословнјн учио обраћала је на се оеобиту пажњу. тадањег архнпастира српске цркве. блажене наметн Петра а н насгавника семинарнје. Друговн школски поштоваху га и љубљаху нслицемерном љубављу: јер, и по владању и но науци Мнлоје беше први међу првима. Мнлина је саглсдати у школске протоколе нашс богоеловије. и видети како ее нме Милоја ЈованоаиИа одликује мс!»у његовим др\! говима школскнм са оценом: „геревасдолан ирви". кроз сва четирн разреда богоеловије. Такав је био Мнлоје Јовановић. док је ћаковао у евојој домовнни.... Да иронратимо његов живот н даље. Још 1839. год. влада срнска ночела је ншл.атн у стране земље по неколико младнћа радн вишег изображења н сцреме за разне струке наука. 11 тадањи мнтрополнт срнскн НетаЈ) почие настојавати, да се и по дх ховиој струци ноч-