Srpska nezavisnost

— 132 —

впди. Између уставни ндеја, законодавни навика. нолптнпки обичаја Енгдеза п Француза. ностоји тако јасна нротивност да .је свако нодражавање вар.т>нво н узалудно. 1*14. устав је створио наследне перове; па да лп сс тпме добило нешто што налнчи на ку(,у лордоваУ У Еш леској виднмо један устав-н један нарламенат а нало н>нх којн увићају да онн само но имену налнче на устав н парламенат Франнуеки. Нас вара иривидпост назива: ми држпмо да смо лончари резоннрајући о речима. без да увиНамо. ма да ове речи не нмају псту Форму у обема земл.ама оне нпак пмају истн смнсао. Од осандесст годпна на овамо. Франнуска је нмала једанаеет устава. са којпма је она брзо из ронгтва прелазнла у слободу. а из елободе у ронство. Па шта су свн ти уставн ? Програми које владе нзносе народу, илл које народнн закоиодавац намсКс владн—внше обећања но нрава. У Енглеској јс устав дело векова. н нсто је тако стар као што је и еам народ. Устав је скуи схобода које ужнвају Енглези од најдавннји времена. слободе које нмају кореп у обнчајнма англо-еаксоискнм. као што је порота, или у Феудалним обпчајнма. као што је нарламснат н одобравање намета. Внше су нута ове разне слободе угушавнлн крал.еви. н требало је дугнх усп.кавања док су се опет задобиле: алп народ енглескн ннје никада нреетао ематрати нх за своје народно наеледство ; никада нпје дозволио да се газе н одузнмају његова права. Чувени узвик: но1ишн* 1е^ек Ан^Пае шиЈаге. јесте одважна ФОрма овог захтевања. То је што објашњава конзерваторскн дух Енглеза. њнхово предање јесте нредање слободе. Парламенат. одобравањс норезе, право молбе (петнције ! 11а1 >еа.-< согрпв. иорота оптужна н порота суђења. нечатње. нтд. све ове слободе, сва ова нрава нмају своју нсторију исппсану по регнстрима Вестминсгера, а ова је нсторнја н исторнја саме Енглеске. Што се нас тиче дово.гно је проћн кроз галерије версаља на видетн како у нас нема ннчега што личн на ове мирне анале: историја Француске историјаје нашнх краљева, њнховнх ратова и њиховпх лл оавннх ћеФова. н нека нам онросте опи који нре турају прошлост не би лп у њо.ј нашли остатке старих Францускик слобода. сумњиво је да ли је пре

178*1. Фравцуска имала пједну од ' гарантнја противу еамовољства које су битнн еаставни деловн сваког устава. (Наставпће се - * П0/1ИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД У нрошли нонедеоник настављена је н /акључена у угарском сабору дебата о нашем тршвачком уговору ! са Л>]У:тро- Ушрском, коју смо у нрошломе броју нашега листа почелн доноситп нашпм чптаоцима, мнслећи. да ће као важнпја ствар бар неколпко дана трајатп и да ће првацн угарске онозиције унотребптн, као увек. н ову згодну прилику. да влади створе непрнлпку и отежају положај. Очекивалп смо, колико толико, да ће Финансисте мацарске опозицнје наћп и у здравој нозн трн и нзнети пред сабор но угарску трговину штетне п некористне тачке ! овог уговора п ако је то немогућа I ствар, небн ли нам бар тпме олакшали да еноснмо грдне терете, којн су тим уговором на Србију натоваренн. Но што је тако рећи нечувено у аналнма угарског парламента. дебата о нашем уговору свршена је, као што Немцн веле. рег 1>атрГ, н штн јс најкарактеристичније, разлози опозицпгје, поред све млнтавостп. нису билн иаиерени нротнв нас. т. ј. против срнскнх трговачких нитереса. већ нскл.учнво нротнв ћумручког савеза којн ностојн нзмећу Аустрнје н Угарске. Све политичке странкс у Угарекој дакле сложиле су се у оценп овог уговора. да је по интересе маџарске кхристан н једнну махну нашли су му онозиционарн у томе. што су њнме «<»(« оеигуранн ннтереси Лустрије по Ј>арске према Србији '. Такав суд нзрекоше Маџари : без сумње ће онозшшја аустрнјског државног већа. кад уговор тамо доће на претрес, наћн да су њимс внше угарскн но аустријски интереси обезбећенн. По Србију ,је то свеједно: што је већа утакмнца владала нзмећу Аустрнје п Угарске прп склаиању овог уговора. то смо ми све внше моралн пскијатн: и да ћемо запста осетнтн

„благодети" уговора, то ћс се показатн одмах чим утовор стуни у живот. Пмамо још да сачекамо, да и горњн дом угарскн изрекне свој суд о уговору, и да га аустријско државно веће усвоји, — и онда паступа нова сра полптичко-економпа за Србију. којом нас усрећншс Формуле Нироћанац-Мијатовнћеве. Полузванично гласнло српске владе систематнчно бомбардује Русију чае тешкн.м час ла1;им тоновпма. После оне дрске маннФеетацп .је. која је једннствена у историји званнчне II нолузваничне српске штамне. .Виделу- се допада. по примеру бечко - нештанскпх чнвутских листова. да описује велику еловенску царевину као трулу зграду, коју подрнвају нездравн н по онстапак државнп опасни елементн као нгго су ннхнлисте. „Впделу" кроз његове аустро-угарске наочарн „пзгледа. као да је Русија нн мање нн внше. по легло самнх револуционара.~ Очевндно је вуда шиба тај лист, кад тпм тоном пнше о Русији. Но сва ће му мука битн узалуд. јер н уредници и протектори његовн само ее заносе ако мнсле. да ће гпм једнострапнм и тенденцнозннм ппсањем иотрестп веру нашег народа у моћ Руснје и отућнтн нас од братског нам народа руског. .Видело- еве дубље кона јаз пзмећу Србпје и Русије. н пе стнди се да н самнм ненстпннтим пзносењем унутрашњег стања Русије ностигне оно за чнм његовн патронн теже. — Од како је гроФ Калнокп напменован за мнннетра спо.ђннх иослова. почело се паново говоритн о састанку руског н аустријског цара. Као ноуздано се јавља. да је Калноки прилнком опроштаја у Петрограду покренуо лично ту мисао п с аустријеке стране унанред обећао све.. што бн руском цару олакшало тај саетанчк и с политнчке стране. само да се што пре испунн жел>а Фрање ЈосиФа. да Александра III поздрави. Ако се донста с аустријеке стране еве то учннило, онда ће ее. на свакп начнн н иротив вол.е Маџара. у недалеком в]>емену руковатн цареви Русије и Аустро -Угарске. Разуме се да ће се после-

днце тог састанка нај.јаче осетнти на истоку. а можда нонајпре у нашој отацбини. — Енглееки лнстови осућују Аустро-Угарску због претераних захтева њенпх у дунавском нитању. Нарочнто „Тајмс" усваја и одобрава егановиште румунске владе и пребацује Ауетро-Угарекој да је I она крива што је ствар дотле дошла, јер је од ње завнспло да се I судар избегне. Аустро-Угарска могла се задовол.ити улогом вође у Дунавекој Комиснји. што јт " напоследку нико небн брапно, а не да захтева титуле и повластице неког нрнродног нредседништва V компсији. —

ИЗ ЛИСТОВА а~ русхлг "С. Петербурскија ВједомоспГ. доносе у свон 286. броју допнс из Мостара. ко, га ми овде у целинн нашем свету саопштавамо: „Жалоена вест. која нам је дошла из Србије. о томе. како је аустријско-маџарска влада. тј. хоћу да кажем ј српска влада—збацила мнтрополита Михаила. потресла је сав православни народ у Херцеговиниу дубљини д>*ше његове. И тако су нокти аустро-маџарски захватили и независну Србију, као и нас, те вуку сав српски народ у проиаст. МиХерцегпвцн не можемо се доста да начуднмо срнској влади. како она награђује* митрополита Миханла. који се дан и ноћ нелтлорно трудио за народ српски. н за његово ослобођење испод варварског нга! Ми Херцеговци сажаљевамо из дубљнне срца нерасудан постлпак српске владе и увреду нанесену мнтрополиту Мпхаилу. и мн и наша деца нећемо заборавити доброчинства. која нам је чинио. Ако смо требали што год за цркву. ми смо се обраћали мнтрополиту Михаилу: ако је била потребна помоћ за школе. за учител»е и опет смо се њему обраћали, н он је увек саолушаонаше запомагање. и тешио нас као мајка своју дец>*. СвакнСрбин налазио је код њега утехе и иомоћи и ево како је са њиме поступила српска влада! Па коме хоће она да преда управу српске цркве? Бившем епископу шабачком а сада неготинском Мојсеју. који је врло добро познат н шапчаннма а и осталом свету. Многи се радују сада збачењу митр««полнта Михаила: најповољније је то ватнкану и његовом помоћнику познатом

1ИСТДК СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО Сриско учено друштво имало је свој годншњп скуп у недел.у 22 новембра у сали Велпке Школе. Ове мирпе проеторнје беху до сад неутрално зем.Ђиште. на коме се састајаху сви родољуби. пријатељи књнге и проевете. без разлике иолитнчке боје. Алн овога нута доћоше напредњаци л пуном Ороју. као да су смнслили нешто сложно да пзврше. или се нечега бојаху с противне стране. али без разлога. као што се ноеле иоказало. Најпре се дуго чекало за мннистром. алн кад неки чланови прнметпше. да друштво пема над еобом ..владпног комееара". а мииистар, ако буде вол.ан да даде какву изјаву, може то учинитп н доцније, ирелсеАник (Стојан ВошковиГ,) отворн састанак леао.м књнжевно-нолитичком бееедом. (коју у прошлом броју донееосмо), кад је већ књижсвнога рада саразмерно мало бнло.

За тим секретар (Л/и.1 ан Њ/јунџиI,, прочнта ирехлел ра.пое и стања друштвеног у нрошлој годнни. Пз њега ћемо навести. да је унрава нмала 7 састанака. а поједннн одборн од 1 до 4. Расправа је ноднееено око 1 .">. Радн петражпвања п прибпрања књпжевних и уметничких сиоменика слатн су изасланшш. Од Гласннка нзашла је књига 49. а од другогодел,ка пзаћнћскоји дан књнга 14.Друштво нма државне помоћп годишње 15.000 днна])а. оснм што се Гласници оба одет.ка штамнају бесплатно. а остале књнге које друштво издајс. без наплаћпвања процента. v државпој штампарији); плата секрета])ова беше до сад (>00 дпнара. а књнга се нродало ове годнне за 100 динара. свеуокруглим бројевнма некада се продавало за 850динара1.Промене у уарави друштвеној: изабрани су Ст. Здравковнћ н М. Валтровнћ на место К. Алковића н Д. Јенка. којима је протекло време иа које су изабранн за нредседавање у својнм одборима. Рачуни су прегледани и наћени исправнн; бирају се нови нрегледачн н потписнини протокола овога скуна. —

Отвора се дебата о аоложају и бирању секретара. Предсе.џшк наноменувпш. како је лане н преклане на скупу одлучсно. да се замолн влада. да израдн ноложај проФесора Вслнке Школа за друштвенога ста.)но1 секретара. јав.ка. да се управа пнсмено тога радп обратила владн. Министар , споменувши узгред како је ту скоро добио представку од стране управе друштва. изјавп да не може поуздано рећи. хоће лн ее нснунитн та друштвена жел.а. јер ствар не стоји само до њега. него п до другнх чинилаца. На то Јован БотковнК предложн. да се .'!4 члан урећења променн у неколико овако: Друштво нма два секретара: првога н другога. Првн је уреднш; свију друштвеннх нздања и бележннк на састанцнма одбора, управе н скуиа. А другн је благајнпк. бнблиотекар. архивар н руковатсл. иродајс друштвеннх књнга. Оба се бирају на годину дана. Плату нм одрећује скуп нлн скупом овлашћена управа из партнје буџета на секретара. у (>оО галпра. (3.284 дннара). — А као нрелазно нарећење. док управа законнтнм нутем не изради код владе ту промену у статуту. могло би

вредити: да друштво избере ееби јелно) секретара. "е нуном плагом. алп којн бн дужан био. са знањем н одобрењем унраве. о свом трошку да наће себи иомоКника. — Бошковић доказиваше. да 1'ласнпк треба да нзлазн у тањнм књнгама. алн чсшће. па н другп одељак бп мога1> внше нута излазнти: требало би отворнти н петц одбор за шнрење наука п књнжевности у народ: најпосле. требало бн нродавати више друштвених књнга на годину. а не само за 100 дпнара. — ако ћемо даутнчемона образованост наррдну. Овако ученн л.удн пишу за учене |,удс. С тога нредлаже поделу рада секретареког. За гим. једнп члановн хтедоше. да се са свим одустане од одлуке о сталном секретару. (С. < ретеновиЛ!: други беху за то. нека она одлука стојп до бољпх нрилпка: П СреЛковиК спомену да бп бнло незгода за друштво отуда. што би сталнн секретар друштва. као државни чпновннк. зависпо не само од друштва. него н од владе. А. ВасиљевиИ је за предлот Ј. Бошковића. Ст. НоваковиЈГ се приближује предлогу Ј. Бошковнћа : желео бп да се не каже други секретар, него иословоћа: прича пз свога искуства.