Srpska nezavisnost

143 —

них од поданика једне уговарајуке стране на земљишту друге.'' П. Лојд поздравл.а врло мплоетиво те погодбе, сномнње. како је до сад АустроУгарска својпм ноданицнма у Србији сама судилапреко својих коисула, како то сад нрестаје и како је. вели дал.е врло милостиво п великодушно онаАустро - Угарска тиме иодигла Србнју и :1 тог иоништеиог ноложаја. Дражајши ..II. Лојд' - заборавља. да се она сила, која је прва напустила своје консуларне судове у Србији, не зове Аустро-Угарска. иего Велика Бри ганија, да то није израдила влада Пироћанчева и да, носле тога. Аустро-Угарска није ии могла друкче учннити. него да буде. но иевол>и, тако милостива те да и опа поће за нрнмером Енглееке. _ Бечкн донисник лондонског консервативног листа -Стандарда" јавл>а правн узрок и новод оне незгодне изјаве Калаијеве у делегацнјп о Пталији. Он вели, како су у Бечу искалн од италпјанских министара п])истанак на да .1 >у окуиацију Истока, а Денретнс п Манчинн да су за то искали. да им Аустрија уступи јужну Тнролску, Тренто. То је нскање. вели. тако упренасгпло Андрашију н Каланју, да су ћутали као заливенн. Наравно да се аустро-угарскн листови унињу из петних жила. да дописника утерају у лаж. Да видимо. како Ке се италнјанска срана према томе нонашати. Кад је већ о < 'тандарду" реч, вредно је забележитп ово: Пре некп дан хвалисао се П. Лојд. како је тај велики енглески лист осудио престону беседу румунску. што је увредила Аустро-Угарску. Међутнм истоме „Стандарду" пише онај бечки дописник о размиршш између Румуннје п Аустро-Угарске овако : „Да у томе нма н руска масла, видп се и по томе. што је гроФ Хојос добно унутста од Калнокнја из Петербурга: према томе има само два мишлења. Једни.из тога изводе, да је Калнокијев поход у руску нрестоннцу био успешан и онда би томе бнла посдеднца, да уплив Игњатијева оиадне. Други нак мисле,

да нови бечки мииистар сно.кних нослова само зато заједа Румунију да тиме забашури своје незадовол.ство са резултатом свог опроштаја са царем. Било једно или друго, чињсница ноказује. да Аустрија има на доњем Дунаву смерове. који могу имати врло озби.гне последице. Ру.нунија. иштуКи мободу илошдбе ио реци, готово је ,1а брани та своја иснање. ако буде потребно, и оружаном руком : а нема никакве сумње. да ће у том крајном случају наћн номоћи. не само у осталих мањих држава дунавских (зар и уСрбије?). него и уРусије и у Енглеске. Не треба ни то заборавнти. да је крал. Карол хохенцолерски нринц и према томе било бн врло занимл.иво дознаги успех обећаног састанка гроФа Калнокпјс са кнезом Бисмарком. Толико ..Стандардов" донисник. Тешко да ће икоје аустро-угарске новнне споменути тај допис. И „П. Лојд још има образа. да и после тога и носле „Тајмсове" обране Румуннје, изјављује. како се једва иалази у Јевропи који лист да бранн нонашање румунске владе! . ЧАСТАН МИР У СТАРОЈ СРБИ1И * (Наставак Што се тиче стања ствари у ошш окрузима, н мањим наланка и селима, која су далеко од страже и додира Аустријанаца, најбоље ће Оити ако иснричам пггогод пз сопственог искуства. Једном речју, ту влада гакав терозирам (>ге1^п Ј *еггог а ) да је нисам могао склонити ниједног хришћанина урођеника. да ме колико донрати до каквог села турског — из страха од чросто/ убиства! Један онамошњн нона сеоски — човек интелигентан. с ким имадох нриликс нознати ее — увераваше ме: да он ненрестано иде с главом у торби. Пре кратког времена кућу су му били упалили и све што је имао онл,ачкали: и на трн недељс пре мог доласка неке комншје Турци гађали су гаиз пушака. (>н је. вели. знао и који су то билн и сномену име једног извесног аге — али се пије смео никомс тужити. нрво што турске власти не примају хришћанске сведоџое. а друго нгго би му тек онда бида потписана смртна пресуда. Он ми још речс како се боји нослати дете за коза-

остали горе. ЈБуди п жене, гоњени ватром иадаху етрмоглавце на меко нлатно. те се тако спасоше неколико стотина. Ко се страшио да с таке висАне скаче. гог сиуштаху на мердев»гне и конопце доле. У 7" 4 часа Г)еи!е ватра иробила кров, — иозориште се нигје више могло сиасти. Да.ке ирииоведа један глумац: Неколико мииута нре <> */ 4 часа био сам намазан и у нола обучен у ходиику иозорнице. кад је други зна!С за ночетак дат. У том тренутку захори се ужасна вика: ватра. Полстим на позорницу, кој%,је буктила у пламеиу, и одкуд се ирестравл.ени глумци и иослужитељи на све стране распршташе. Јсдан од цослуЗсител»а беше са пламеном на дугачкој мотцн сувише Олизу дошао завеси, нламен обузе лако гориво и за тиди часак обузе цео таван. Одгурнем две корметкиње. што се беху нренале те стајаху као укопане и оназим неколико послужитеља како кроз вагру скачу с тавана. Један од љих сломио је ногу. У том момснту завати нламен велику завесу, и потиснут ваздухом. нокул.а с димом на иублику. Ја иолетим наноље и сназим управпте.ка Јаунера. Публика је у пслике излазила из позоришта,

и кад за пеко време престаде. мишл.асмо да се сви снасли. Знао сам да је гас горео и да је још 5 минута пре тога цела кућа била осветљена. Нратим се на позорницу, и Т У ч УЈ ем »рве гласове који викаху V помоћ. Глумице пола голе бегаше н саме незнајућн куда. Кад се из ( гардеробе сви спасоше. нојурим ноново нано.ђе н срегнем уснут ерцхерцог Ллбрехта и Виљема. С њима дођем у полицију. која је одмах до позориигга и ту се показа грозан нризор. Ватрогасци беху веН ирве жртве донелн. Избројао сам близу 50. сви пеповреНени. али црни као угал», без сумње су се сви угушили. Ови несрећиицп лежалн су по 10 12 у гомнлама тако стиснути један уз другог. да их је тешко било раставити. (НастпшАс се.)

ма у оближњу шуму, јер су му два нсћака, два чобанчета, погинула од Турака чувајући стада близу селаМаучија ■ у турском Колашину. Један други сеоски ион у истом округу, по имену Неро Перуничић, ногинуо је ту скоро од руке неког „бело* аге". и убица не само да ; јс дан дани у слободи него се још свуда хвали са својим крволоштвом. Доиста, бих могао набројати овде масу случајева где Турчин убијс хришћанина на остане некажњен свс довека, или док не буде довољно ненолитичан да дигне руку и на кога од иравовеџних. Једном речју, за рају нема ни суда ни нута у целом том крају, којим и ја иј ођох, а за који ту])ске власти не могу рећи да је иод владом „ Арнаутске лиге и . Како сам ја још жслио да обнђем једно онасно село, само два часа удаљено од иаишна конака у Плевл>у, то заиштем од истог иаше и нужну стражу. Он ме најодсудније одбије — наводећи : да ми нн стража у том крају неможе помоћи. Али како сам ја много нолагао на то село, са археолошких исиитивања која имадох нокушати. то се ногодим са једним ноузданш! Турчином из места, и заменив моју инђијску кану турским Фесом ; иођем на п,ут. То је село у истини било тако опасно да нико од околних хришћана није смео у њ иривирити, а раја месна одржавана је у најгорем ронству. 11ме овог интересантног села јесте 11одаеИ: а. кад стигнемо у њ, ја нађем оно абог чега сам се н одважно у овај дубоки нланинскн кут — сноменике цивилизованих римских насеобина! Дабогме да су се местни Фанатици интересовали да знају шта ја тражим у њихову селу; на, кад неки између њих ночеше већ и досађиватн. мој ме вођа изненади лакоћом и вештином са којом даваше џевапа. _То је \ рече им он, „један еФендијаиз Стамбола. много учен шеријату и корану ; дошао је да разбере за случај једног овдашњег аге који је, као што се зна. учинио неку г ненравилност". (Та . је г неправилност" била иљачкање и убиства иочињена сувишс близу .швапске~ Л1шије.) — „За ово је тај ага био чак и ухваћен на иазару у Плевљу, па и осрамоћен са неколико дана затвора, Иадишах. наравно. није могао тј )иети да се тако ради с нравовернима иа је нослао еФендију да извиди ствар и пусти човека"! — Него ја нисам отишао из ; Ноднећа нре него сам иронашао неке ствари и »д местног значаја. Тако на нример. нађем дотичну цркву у развалинама н рају где несме да је озида. Затим, пона из .села који не сме у еелу жив да се нокажо. и који је морао нобећи у Плсвл»е. Његовог предходника убио је пред кућним му нрагом надлежни Мустај-бег. главни ирнтежаоц места и који. наравна ствар. не само да је у слободи него сс и врло лено живи са турским власти.ма ! Убити поиа у таквом | једном селу унутра не сматра се чак ни за -неправилност" — свакако не ако ј убица има н нгго -бакнпииа'- да расиоложи. >' еелу Какмусн три часа источно ј од Подпсћа — становништво је чисто хришћанско. али сва земља. као и друге припада но једном Турчину. И овде. као у Подпећу , црква је била ерушена. али су сел>ани имали куражп да нокушају да је нодигну. У тој цељи они су | били скуиили и камена, иа ногодили и | иредузимача. док ето ти аге газде од земље који им то забраии. Пошто се црква налазила у старом гробљу, на су ! сељани д])жали да и на место имају права, то иокушају да се нотуже наши у Илевљу. Сулејман-паша од Плевља јестс калајисан нредставник своје расе. Васшггавао се у Паризу н нрати страис I догађаје из стубаца иариског журнала . Л ј С Тегар8"-а; али кад му ови сељани дођу с тужбом он слегне раменима и одговорн им: п ако је тај ага томе на нут I стао, онда ја немам шта ту да се мешам". 11 тако она гомила камења остане и даљс онако како сам је ја пролазећи нидео — до црквених развалина. Него. збиља, Сулејман-наша има доста масно звање. и зна која је страна леба маслом намазппп. Он иросто нема рачуна да

даначуди љена!

узима страну рајс нротиву мусломанских јој гоенодара; јер врло добро зна да би се, у таком елучају. интриге повеле противу њега у Стамболу — диглс би се тужбе од стране дотичних ирвака, нодунртих.целокунним утицајем Фанатичких оџа, и он би на мах био нремештен у какво мање новољно место. Душа ваља, има случајева у рејону п мешовите окунације- где и турске власти морају нешто нредузимати. Такав се један случај десио, на пример у селу Јабуци, које I лежи близу једне аустријске станице на друму којим ирођох. Неки турски војници пошли су били да беру воће у воћњаку неке раје; на пошто су том прнликом пале неке оштре речи. вајници исеку три читаве аородице хришКанске ! За цело то 1 је била „ неаравилност и , и паша је одма видео да се мора вешто чинити. Дакле најпре се крнвци цусте да утеку, на се онда иостави _комисија и даучшж извиђај. „Комисија и тако и поступи, и дође до једног врло практичног резултата, имено : да су тице одле гиле ! Па оиет, тако је радикално одсуство правде у овим крајевима да се шта мислите ?) и цео свет још неможе чуду да јен „комисија" поставјНаставиће се.) из листовл а.. -Новоје времја- пише: -Сукоб који се догодио између еветске и духовне власти, у Србији. ступа у нову Фазу. Рад и поступање митрополита Михаила, одобрава се константинопољским и осталим источним па ријарсима. а тако исто и нашим синодом. По томе митронолита Михаила сматраће и од сада сва православна црква као поглавицу црквену. Међу тим српска влада као да није расноложена, да у овој ствари чини какове уступке, н према томе решење овога питања изгледа доста тешко. Прп ностојећем стању ствари, Русија, као занггитница православља међу словенима Балканског полуострова, неможе остати безучасни посматраоц свега онога што ее збива, да и не говоримо о политичком значају тога питања. Подржавани свима православним црквама, мн смело можемоподићи свој глас за заштнту митроиолита Миханла. и гај глае треба да се саслуша у Београду. с доетојннм поштовањем. За Субију иредставља Русија не само једпу велику једноверну државу, којаје ностојана заштитница нравославља. но и државу. којој јс ериска кнежевина у велнком степену обвезана за своје биће. Не само да је политички нрепорођај Србије догодио се под заштитом Русије, но ми смо у току пола столећа непрестано и иостојано бринули се о одржању ге младе словенске државе, и више но ико други потпомагали развитак њене самоеталности. При свем том треба иматн на уму, да '■ смо мц у том случају раднли без икакове своје користи, имајући нред очима само одржање једноплемених и једноверних народа и добрих свеза са њдма: свеза. које тек у далекој будућности обећаваху створити на балканском нолуострову повољно стање. како за наше интересе. тако исто и за интересе еамнх словсна. Народ срнски је то иојмио. и за то сс у маси народној укоренило чуство благодарности ирема цару руском и Русији. на коју народ срнски гледа као на евога старнјсг брата. Но неки део срп; ске интелигенције, неће да нриана да је Србија у многоме обвезана Русији. Но нама није ни нотребно то нризнање, али из тога не следује да се ми требамо одрећи свога пређашњег нрограма На против. ми у садашњем времену морамо ивјавигн. да емо мн као и пре заштитннци интереса православља и еловенгтва, и да аустријеки измећари. што седе у срнском миниетарству. п ^емеду лако/лшо тнтрати сс етварнма. које су освештане годинаиа тсшких нскушења и народном борбом. Пе би трсбало да сс е тнм етварима гако ноступа, и ако баш ернека влада жели да игра улогу Луетријских | нзмећара.