Srpska nezavisnost

— 167 —

дани иатриота. гоњен је и кињен као најнроетнји крнвац једним миниетаретвом, чнје Све то мора гнушањем иепунити евакога човека. који је еачувао пеповређена предања о оралу н правди. Миннстаретво. које се усудило да учини ово злочинетво, покушава да се оправда иред јавпнм мишл.ењем обтужујући првоевештеннка сриског као да се не покорава законпма земал>екнм, но права је побуда саевнм друга н ми ћемо о њој даље говорити. А што се тиче по<">уде, која је изнесена. она је тако ннштава. да се ми заиста морамо чудити дрскостн аустро-угарских агената, који такве изговоре нзносе. Непокоравање митронолита Мпхаила. ако нма неиокоравања, служн му на највећу част. и доказује » амо пезнање н еервилност садашњих ерпских миннстара. Оставл.ајуКи на етрану начело новога друштва: „елободна цЈ »ква у слободној држави". мн ћемо сноменути само тешку повредЈ*. коју је аустријско -српско миннстарство учинило канопичком праву. Аустријанци преко сваке мере, бсоградскп министри хтелн 1'У да терају свој аустро-угарски <!«анатпзам дотле, да еу покушалп увестп у иравоелавну цркву Снмонију. која влада као апсолутни господар у католичкој цркви. Митрополит Миханл. као веран и савестан чувар евојс религије. пије могао а да се не одунре тако незаконнтој мери, која ; е днаметралпо ппотивположена науцн Христа спаеитеља. Но други и нрави узрок збачења сриеког ирвосвештеннка млого је гежи. То је његов жзјжи и неиоколебивн патрпотизам, којн садашња влада српека не може да подноеи. То су значајне н иеторијске услуге, које су српској ствари у<нвила два велика патрпота: митроиолит Михапл и Јован Риетић, које пе трне л»у,!и душом и телом одани Аустро-Угарокој. Неерећна Србијо ! Твоји храбрн епиовн, твојп велики гра1>;шн извршили су дело твоје независности, а слуге бечкопештапско-јеврејеке клике жртвују те па олтар златноме телцу аустро-угарском. иодчињавајући те твоме вековном неиријател>у и гонећн твоје најбол>е грађапе. најчистију славу еувремене Србије ! и

Д 0 П И с и Смедерево *Ј4. новем 1**1. Г. новембра тек. год. када бејаше збор ошптински за бирање «»дборннка и заменика. изненадио је многс председник оиштинског суда г. Чупић са својом оетавком на звање.

Омах за тим дао је оставку истог дана и члан суда г. Светозар С. Спасић. Ио устројству општнна оставке нодносе се начелннку, па тако су и Чупић и Сиасић н учннили. и иравдалн то одступање своје домаћим пословима. Начелство хтејући да Чупнћа као чедо „напредњака и и дал,е задржи за иредседннка оиштинс смедеревске. држало је . оставке неколико дана и јсдва21. новем- < бра донесс решењс којим уважава оставку г. Снаснћа: а 24 дође у одбор општннски начслнпк г. Сима Ч.11оповић и саветује одборницима да моле Ч\-пића да тргне оставку патраг. Он вам је, велн. сада нуждан јер озндати обалу н свезу жел,езничку за Смедерево добити. то је само он у стању (!!?) Питамо г. Симу Ч. Ноповића и његовог миннстра. но коме је закону савеговао одбору да моли Чупића и то оног Чу- ! ннћа, чији га већ чланови иородицс из општинс гоне ? Ио ком закону чека на његов одустанак. а оетавке му не прима. — кад је оставку г. Спасића ирпмио? 1 Свилајнац* новем. 18г<1. Има неколико дана. како је наш. н физнчки и умно ојађенн представник упранне власти. пристуии извршењу неких наметл>ивих комбинација нротив нашег општннског предеедника. Снти кајмакамског усрећавања и моралиеања. ми ћемо за онај мах да иосаветујемо брата каиетана. да сс мане послова. којп ес ннкако нс слажу са његовом плаћеном дужношћу, и у његовом еопственом интерееу. обраћамо му строгу пажп>у на ово : Да је садањн нредседник наик дошао иа управу општ. послова пскључнво уважењем и поверењсм правнпх граћана овд. општине. Да »у свилајнчани врло ревњивн у чувању евојнх грађаискпх права. и да ова не иодају шгшјем тптрању. Да Свилајнчанн непрестапо' н непрекидн" стоје на чврстој »-тражи одбране . својих поштенпх оссћаја; н Да је ропско лакејство недостојан метак у '"»орби са противнишша. За сад само оволико. ДОМАЋЕ ВЕСТИ. - Неки овдашњи листови, ме1>у њнма и „Сазшунрава-. донелн су извештај о састапцима новннара у петак 28 НовемОра н у суботу о. Децембра. у мннистарству унутарњнх послова. на којима се већало как<* би могла ношта нрнпомоћн раснростнрању срнсјшх новина ио *) Овгу је дош^с иредат у (.'вилајнцЈ на иовратии редеиис 30. иовел.. а стигао у Београд 8. о. м. -- путовао је даклс равно 8 даиа. Ур.

Србнји. И ми смо добилп но;шв на те састанке од г. Радојковића, начелпика ношт. и телеграФ. оделења у имс г. мннистра унутрашњих послова, но не могосмо доћи пи на један састанак. УзрОЈ; је томе тако зпачајап по оријепталнн начин достав.Ђсња званпчпих позпвнпца у нас. да ће бити чнтаоцима запимл.иво сазнати га. Први иозив добисмо у очн дапа састанка доцкап у вече, тс како је сутра дан носле састанка нмао наш лист нзићн на табаку н но, немасмо времена тако распоредитн посао у уредпиштву, да који сарадник оде на састанак. у толико мање, што је нозив гласно за 9 часова пре нодне, кад је у очн изласка листа највећи носао. Другп нозив дође нам тек на сам дан састапка. у 8. чс. ујутру, да дођемо у 9 час. Како је тај дан уредпик био болестан, а опет је био дан у очи изласка листа, не могосмо, норед најбо .Ђе вол >е. онет бити заступљенн на скупу. Међутим је но извештајнми како нолузванпчног „Вндела", тако и другпх независнпх лпстова, на оба састанка под предссдннштвом наче.шнка сазнвача решено у главноме. да ноште пр::ме на себе не само растуривање него и куиљење нрегнлате па све лпстове уз наплату од 7 но сто. Та уредба почиње од 1 Јануара 1882 годнпе. 11о г Впделу- бп биле главне корнстп отуда ове: „Сваки, којн ;кели да нрнма које новине, нросто огиде на ношту. каже на којн лпст желп да се нретнлати п ноложи у готово па колико желн и т. д.** После: „Сваки је поштар дужан да без прнговора ирима нретплату на све новпне, којих уредништва нзјаве да нристају да се нретнлата нолаже нри иоштама. Ко бн мз у чему хтео да смета, да одговара или да не нрнмн нретнлате. биће но закону кажњен.Ми ћемо свој коначни суд одложити до званпчне објаве мнпнстровс паредбе у том погледу: онда ће мо н пзјавнтн. да лн се н у колнко мислнмо њоме корнстити. За сад само оволико: Г. минпстар Гарашаннн увек се одлнковао од осталих својнх другогадобровол,ппм унравнпм насмншљајима п покушајима, добрим интенцијама. којнма је . но иознатој Француској пословнци. калдрмнсан пакао. Ми нећемо никако да сумњамо у добру вољу г. Гарашанипа. Но да лп је г. мпннстар збиља та-

ко наиван као „Самоуправа**, те ве РУЗ е ? Д а Ј е претња ..кажњења но закону" (но ком закону? У заносу нрве радостн као да сс заборавило да тога закона још нема!) довољна да стане на пут сваком нартајском заузимању нижих унравних чинов ника за овај ил' онај лист? Ми то не говорнмо на намет, на ша брига није без основа. јер ми већ у овом кратком року од кад нокренусмо лист нмамо у том погледу врло жалосна и но наумљену наредбу врло кобна искуства. Ми бисмо за сад бнли задовољни н невали бисмо г. мннистру нохвад не иесме лепше од г Самоунраве". кад бп оп бно во.Ђан н довољно моћан ократптп рукаве оним -ноштанскнм п унравннм чиновницима. који размећу н деру свежЂеве нашега лпста и који пам ша^у патраг паш лист са нримедбом, да га адресати пе нримају, а овамо тн исти адресати после рекламују лнст! Последњн таки случај десно нам се у Мачвапском срезу. (Док је ово слагано, пзишла су г.ећ у _Српским Новинама- Правила за вршење пј )етплате код ноште на повине ц прпвремене списе, што излазе у Србији. — Обазрећемо ее на то нрвом прњшком. Уред.) Д Н Е В Н И К Стракг. — У околини Егрн-Наланке, у Маћедони;И. бис» је 2. о. м. сукоб међу хришћанским становницнма н турском војском. Хршнћана је пало а губитак турски нензвеетан је. — У Меци и по целој Арабији бесни у келиком степеиу колера. У појединим местима умиру по 45—50 л»уди дневно.

Противниди народнскаи* бералне етранке. агитују* Ки нротмв њено1- кандида та г. Јове Крсхакови^а, изме= ђу оеталог проноее глаеове као да ее г. Кремановић неће нримитн избора. Ми чпнимо паж.1>иним ч.танове народноглибералне партије да у ове глаеове не верују, јер су измиш* .вени као иартајека маневра нротив његове кандњ датуре.

и нослугаиоетн војске. кад данашљу битку у иризор уамемо. Тнцало се дакле нре свега у војеном савету, ца чисто доћи ијемства н иоуздања у војсци за сутрашљн бој тражити Управител> ђенерал штаба узе нрви реч, н НЈ )Озбори овако: .,Наша је војска оснм бата-вона Адама Косанића данас тако брзо тактнчиу свезу псиустила ц разишла се, да нпје више налнчила на војску, н да се нико ј од нас сутра ни на мннут часа у љу не може коуздаги. Ја као ђене])ални иомоћпнк немам да узимам у нризор оће ли војека сутра маље илн више одугаевљена бити, го је нојединих заиоведшн;а ствар. Ја Ј)ачуВам само са тактичшш телнма. н на иодпупу послушност сиаке по једине четс н сатппје, те пх ностав л .ам ио њнном броју у бојну лннију. 1Гао што се данас наше четс пона , шале, престају опе бити чнљенице | с којима се даје рачунатн, већ су нуле. А с нулама се неракамн, а још Ј маље војује. Ако дакле ноједини заповедници иемају повереље, да ће им батаљони и чете послушнији бити, и дужност своју у нуцој мерн врншти, и ред одржати, онда пестојмо овде, ненримајмо битке, неузнмајмо око Ианчсва позииије. коју би код

првог топа можда панустили, и бегством снаса у Војловицн нли риту тражнли. а Панчево да будс ирах и иенео. Ајдмо ову цоћ још на Базјаш. Паичево нек сс преда на мнлост и нсмилост, шаг буде спаеено"! Брховнн зановедннк одобрн и усвојн те речи. Кннћанин први изјавн: „он главом својом за своју војску н љену безусловну послушност добар стоји." За љим Ајп . н КосанчГ, (код којег се и но себи разумсло , Михл Јивановип, Филии Шари/1 то исто рекну. Тако се битка сутрашља учврсти, н ђенерални номоћиик учинп расноред с војском, ј;оји буде и нрнмл.ен. Војска ће битн намештена у тешљем шестару, овом ивицом вароши, иочем је овај нрвп оквнр тако нростран, да бн и 100.000 војске могло у љему маневрцсагн. Ову је мнсао нрвн Кннћаинн назначио што доказује, којег је урођеног ратно! дара гај наш хероја у себи нмао. Ненријатељ нмаћаше свега: 8 батаљона пешадпјс сатнија хусара 24 тона. Све лнстом одабрана нрс царска војска око 10.000 људи.

Ми пмасмо кад учнслимо и граћансгво панчевачко. које је свагда било одушевл.ен, храбар, велики Фактор у нашем рату, пзван батал>она домобранаца љених — преко 15.000 војшша: но свој прнлицн Ш1Је нам нротпвннк бно снагом дорастао. Правнла ратна веле, да нанадач на утврђено место, мора I најмање још једанпут толнко војс- ! ке нмати ну бранноц. Као што сутра дан дознасмо нрсд зору добн је Киш од свог шинона извешће о нашој снази, н убеђен о недостатиој својој мо1|Н нпак се упустио у бој, но као што ћемо впдети, с по- ' лу срцем, и сиолу одважиошћу. Кад Бог хоће оно и такова увода у намерн да нротивнику нашем служи, I баш у нашу корист ради. По овом елучају могло би се удесити, да један заиоведвнк нознавајући своју нздашну н поуздану снагу, а слабост иепријатељеву — овом пре бнтке списак своје војске галантно н иредусретљиво пош.ве, како би унаиред га већ душом оборио, и овај, на нобсдс Кишове, с тпм убеђеи у бпт ку уиншао „да Ке је моратп нзгубити. Такова сумњнчава иолу во- ј л>а у цротнвника, наш је нолусавезпик. — Расноред војскс иашс

бешс овај: лево крцло од тамншког до цренајског нута. брнгада Книћаннн. На најнзложеннјем месту у редути овдс на рогл.у Тодор Ла.чЛ (јунак нознат нам са Томашевцај: пза њ' као потпора Паја Путнш; (јарковачкн делија); на крајњем левом крнлу у виноградпма нзмеђ јабучког друма п Тамнша, код цпгланс. А.ја.ч КосаниЛ са својнм батал.опом подкрепл.ен са три сатннје Барадниаца нод канетаном Мнлииковн11ем. четири тона нод Пантом ЧарааиКем. Овде се налазашс једно јато оружаних Нанчеваца. Старина Давил Старчеваи, од Лнниске јога војник, мојег нокојног оца тадашњи садруг — нјш узор. Добровољаца Панчеваца беше нсто таЈ;о у редутама на јабучком путу ц дуж прокона нзмеђу ових из наредбом полнцајног управител.а Ђорђа Тамбурнћа, н добром вољом и сонственог нобуђења дођоше сви наоружани Панчевцн у нрву линнју, те бранише јуначки евоја огњншта. ^НаставиКс се.)

Г