Srpska nezavisnost

1Н.Ч -

ммстарство монархији. које наи је аећ догадило но то ништа но омета. да је већнна народа, као н нре, прсма н ма непрнјате^скн раеположена, јер поврх екнхузајамноизмељених пријатељских доказа, сматра јавни мишљењс у кнежевнни ..нашн.н положај као прслазан, а опаспост Јнекеије од етране Аустрије као нешто, гато је иетина одложсно, али иикако п одклоњено. Ми дакле не треба ни нај нан.с да смо уооражени, ит. је ПпроГ.а. а: г , који своје вољс нема. уклонио Рнстића, јер док је Рнстнћ пао, појавно е,е V Вукурешту Браћано. а кад Ли нам иепало за руком да и њега уклонимо, лаћс ее поново и у Вукурешту и Веограду људп, који ће својим еоиетвеиим путем нћи. -Трноуна" нцјзад оштро осуђује целу ту полнтнку аустрнјеку, н нреноручујс и ширење еа свнма балканскнм државама јј. 1 оенову трајног еиоразума н поверен,а. Источни народи морају саКн доћи до уверења, да Аустрмја нс мисли на проднрање на иеток. да нс тежи за пропшрсшсм својих граница, а тојееамотако могуће, ако аустријска нолнтика будс умерено и правипно оцењнвала односе балканских држава и отрссла се предраеуде да е тим пародима иостуна као и досад.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Русија се тајно оружа Тако гласе извештаји некнх бечких листова, који еу н« све стране нзаииали узиемнреље н забуну. Ако је вероватн тим вестша. руска влада наредела је ве1. да се војвпчки нрегледају и иснптају железнице и станнла нх је иод војну коиаиду. Лекарп се у велпком броју ангажују и бе:! одлагања унуКују на дужност; исто тако добнли су већ и резервни официрн наредбу, да ое пријаве својим грунама. Говори се -да ),е ее" : ,?озервна армада образоватн. и да све . оиправе чорају до 1 марта бити готове. Обично су ве.тпкнм ратонпма на нст ку нредходплн немнрп н бунс _\ поједипим крајевнма турекс царевине. У овај мах тин>а ватра револуццје не само у Боснп п Хераеговпнн. но н на југу Далмације. нстнна још нрнтајана и без мламена н велпке хуке и буке, алн то је споредног значења. јер ми емо ве1| доживе.ш да се преко ноН раабуктио пламеп вечно тињајућег горипа што су вековпа наенл.а н нс-

нравде наслагали на Оалкапском нолуострову. Кад с.с Русија спрема. онда, без сумње, корачамо важннм, судбоносннм дога1,ајима на еусрст Да ли ће Србија. овака као што је данас, расцепана на нартаје н е партизанским мннистарстпом на управн, које чиновннштво па и еаму војеку н старешнне п>ене мерн мером иартајеких страсти. моћн дочекати те догаЦје, дочскатн спрсмна као што јој то налаже њен велнки историчкн задатак.о томс нека даду рачуна онн. којн данас управљају судбом њеном. Ми зебемо за будућноет нашу, јер иојаве што нх сваког дана впћамо у нашој земл.п, најмање могу служнтн као принраве за велнке догаћајс. који сваког часа могу наетупитп. — Аустро-румунеки снор. који је неколнко неде.ка држао аустро-угар ску дниломацију н њено новпнарство у грозннци, свршио се мнрним нутем. Румунски миннстар ено.вннх нослова изјавно је бечкој влади отворено и лојално, да сажаљева све што је аустро-угарској владн дало повода незадово .Ђству н новредило њенс осећаје. н с том нзјавом задово.вио се ауегријски кабииет, ге ће се еада иаставпти пријатељски одношајн измсђу те две државе. Ми смо нашнм чнтаоцима изнели верно све Фазе у којима је ово нозамашпо ннтање улазило, и уиозналп смо нх са безобразинм тоном маџарскнх повниара. којн су у опште као и еве догађаје на истоку. доконали се ове нрилнке, да се осну грдњама и иретњама протпв Румуније. Наноменулн емо н слнчноет овог догађаја са догаЦјем у Србијн прс 19. Октобра пр. год., те смо пестрпљиво чскали на резултат. којп би нам ноказао, докле аустро-угарски шовпнизам влада ароганцијом нрема неточннм државама. |п да ли има куражи да остварп претње свог раздраженог новинаретва. У Србији се ирошле годпне нримнше тепретње за озбнл.не те данае више него пкада осећамо благодети Чеднннх н Ппроћанчевнх Формула нустунака. У Румуннји видимо са свим другн нсход. Горда Аустрија морала је нростом Формалном )|зјавом румунске владе да се задовол,п, те је данас сва вика

н ларма с њеие стране стровалнла се на њу. Но иије ли жалосно, ппје ли срампо ово упоређењс за Србију и за народ ерпски, у комс се пашло епнова којн сс жудно доконаше власти, нрсзревшн ннтересе зем.ге и покоривши сс арогантним захтевима аусгро-угареким'? - Нема сумље да се с овим догађајем доводи у свезу обрт у аустро-угарској нолузваиичној н опозициоиој штампн, који смо у нрошлом броју нашег листа наноменули. Нироћанчева влада нема узрока да сс том обрту радује, а о томе ће сс и нашн читаоци увернти док их изблпже уиознамо са изјавама аустријске јавнс штамие. Но пмајош нешто вазсније и много значајннје од свсга овога. ПослеЈњих дона иредсталн су аустријском мипистру сиољ«<'.< иослоаа посланици Румуније, Србије и Црне Горе. Шта ће нм Калноки новерити, го нс можемо знати; алн да је тај састанак удешен н да ћс битн од нресудног значења за будућу источну нолнтику Аустрије који Ке се на свачи пачин измепитн, то јензвесно, а нсто тако извесно је, да ће та нромена ићп унрнлог еамосталности н независтности источних држава.' јер је најбол.и доказ зато рсзултат снора између Аустрије и Румуннје. Да се те иромене не збивају нз властитих нобуда аустријских, то бар ннје пужно доказнвати.

дописи Пирот 1 44 1. год(»-тог-овога месеца у вече, дошао је овде Коча Радоваповић комесар телеграасгео-ноштански^ и данас је отиутовао за Ниш. Чује се да јс из Лссковца дошао, бајаги, да спојн телеграФСко надлештво са поштанским. но ово ннје нстина. Он овде бавећн сс 2. дана н 2. но!ш. н.мао је посла са внделовцнма: Дробљаком. II. Јовановићсм помоћником, Једиснјсм телеграФистом. Богићем суднјом, канетаном Ншнавским н капстаном Мнлисавом и са овима кројно, како да нротуре -напредњачке" акције. Боги!« и Нишавски капетан ирнмнли су ту улогу на ее: кал>да знате које канетан Ншиавскн. то је бнвшн иоштар Смедеревски комс Фебруар месец броји у рачунима ;>0. и 31. дан. Да ли су Виделовцн предали коју акцију, нисмо могли дознатн. знамо само

то, да је Дробњак позивао неке п>ађане у начелство и на упис нудио, ааи како чујемо нико ништа нијс хтео узети. Зна се, да ће се Нншавски каиетан ж Богић заузети за ову ствар. па што будемо дозналн. јавићемо. Најзад пам јављамо. да се г. Коча, бавио се још и с тога овде, да хвата оне, којн су се унисалн на акције нашег друиггва. али гу ннје могао нншта уепети. У част његову давао је Панта Јовановпћ помоћник вечеру.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА — Из Ниша нам јав.ћају, да је суд решио, да у нознатим кривицама г. Милана Васиљевића, бив. среског начелника запл>ашеког у окр. нишком. нема дела. Кривнце ове етворили су и ујдурисалн Раша Милошевић. у друштву са поЈнатнм друштвом _ Виделовачкнм 14 у Пироту. Старп савезницп вајног „радикала" Раше. „Вндсловци" бнли еу му у свему на услузи, само да иостпгие своју гадну намеру. н да човека нрава н здрава увалн у зло. Каково је поштеље и савест у тих клсветиика, видсће се док се пел* ствар Миланова изнесе на јавност.

И 3 Ј А В Е V 138 броју Видела, ненознати писац дотакао се н менс, доводећи мој избор н моје ноотавл>ан>е у Пироту за окружног иротојереја као дсло г. Риетића, а митрополит срнскн г. Михаило да ме је само носветно за нротојереја. Зато, не радн ооавештења неиозпатог ниеца, но ради читалачког евета. наканнх ее, да у кратко објасннм мој долазак у Пирот за окружпог протојереја. У почетку месеца љебруара 1879- г. био еам понуђен од странс митрополита српског г. Мпханаа, преко еадањег нроте н предесдпика конзисторије београдске г. Симе Иетровнћа за протојерејау Прокупл>у. Које због ове ионуде а које и због тога нЈто одавио ннеам ншао у Београд. реших се и одох до Бсограда. Заблагодаривши г. Митрополиту на понуђено ми протојерејство у Прокупл>у, непрпмих сс. Па ноновл.ену понуду од етрапе г. мнтрополита еа Врањом -и Ииротом промислнх ее и сутра дан примих се Иирота. Идућег дана био сам посвећеи за нроту ннротског. сл.едећег дана јавио еам ес г. Ристнћу н још некнма кииистрима. а за тнм кренуо сам ес за Пнрот. Овим је начнном учињен мој нзбор н посвећеше за окружног протојереја ннротеког: а не да сам ја од стране г. Рнстпћа н нзабрап и ноставл>ен за ироту ннротеког. Дал>е непознатн нпсац замсра мн што сам тада поеетпо г. Ристнћа н још неке од тадашн>нх мнннетара при нолазку нз Београда за Пнрот. Међутим ја га .увсравам, да сс не кајем што гам тада био код г. Рнстнћа. јер опо неколико натриотскнх изговореннх ми речи, одтога пеликог, родол,убивог п мудрог српског државншса,

опда Турцп паше куће налнлн. нас есклп. убија.чи н у ]!опство водплн, тако су то започели Маџари са пашом браћом Србпма овде чпннти. Мн емо браћо многн још кетос ова мо прешли, те смо нашу браћу од насплпја браннли. п није нае тако велнко число било, па смо се увек јуначкн држа.ш и непрнјател.а по- ; бећнпалн. Овдашњи наш народ Српскп гако је нас братскп прпмпо н прнма, да сматра. да смо мп њпхчва браћа дошли да п пзбавпмо ; < како су онн у врсме нашег рата са дахпјама помогли нама са џебанои. у чнме су год мотлн. тс емо дахнјски јарам стреслн. Сцм је нремнлостиви цар Франц Јосиф увндео да су наша браћа Србн. заслужнли да буду слободнп, и да пм сс погажена нрава новрате. како су п нама у Србнјн наша ј повраћена. па је евојпм високнм указом већ п о^обрпо, да наши срби овде имају патрпјарха, да пмају свога војводу, н да буду слобо^пц, а Маџарн то све хтелп еу з иогазе и нпеу слушалн цара, па је н цар своју снлну војеку с' једне, а бан хрватскп с друге стране на њи дигао, и многс им варо|пн као: Пожун. Ђур. Грац. Комо

ран. иа п саму нрестолну вароп! Пешту освојно, н све дал.е ступа та војска. и земл.у покорава, док све бунтовнс Маџаре ненокорн н права браћн нашој пе оепгура. Вудући је срнскн војвода царом иотврђенн Стеван Шунл>икац умро. то је наш светн натрпјарх пнсао, те је дошао царскп геперал госнодпп Кузман 'Геодоровић, да с' нама заједно ратује н нобсдн бунговне Маџаре. Овај царекп генерал Теодоровић ево је дао евоју нрокламацију на сву војску, која ће се браћо и нама прочптатн, па ћсге н из ње виднти. да с нама цар војује против Маџара. Дакле п вн браћо, који овде стојите, дођосте да браните своју Браћу Србе, који су од зулума дахнја турскн амо прсбегли, и да заједно е' царском војском иокорпте бунтовннке Маџарске, који цара неслушају н којп хоћс нашу браћу Србе да гњаве н сатиру. II ношто су сад Маџарн виделп, да смо се мп тако помоћу Вога н цара осплилн да ће мо и лако покорнти, онн су грдно благо разсули, п своје л.уде послазп, неби ли како изподмукла нас одвратпли, да на њих не ударамо, или да се у Србију иовратимо. како

бн онн могли носле пагау браћу палнтн. харатн, клати н у ропство одводптп. Може бнтн браћо, да ће се наћн којп нздајпца да међу вас дође. и вас искушавати и бунити ночне, но ја се уздам у ваше ноштење и у ваше српско јуиаштво, да ће те вп таковога издајицу, ма ко бпо. ухватнтп н одмах убнтн. да не трује и непогапи наш мнлп јуначки народ српски; јер да је израније н кад је требало Вук Бранковнћ убпјен. не би наше ернско царство нропало, питн би мп Срби таке муке претрнелн. Даље уздам се браћо у ваше јунаштво, да ће те вн вашпм светлим оружјем, увек би гн побједител,и над непријате.т>емда се тако славнте н ви н српско име. у Уздину 30 Децембра 1Н48 То вам жели, ВАШ ПРЕДВОДИТЕЛ. СтеФан П Книћанин с, р. Грдно благо које се у овој прокламацији помнње, Стигло је Книћанпну у име мита од генерала Киша, са једним буретом внна, но он га је свог јавно војсцп својој

разделио, незадржав баш ама ни једпе паре за себе. Пошто је нецријател, после пораза на Панчеву непрестано узмнцао то га је Кнпћанпн узастопце јурио, дошав пред Богојавлење 1849 годпне пред Вршац. На сам дан св. Јоваиа 7 Јануара. отвори туна жеетоку борбу н отме варош. Званнчне „Сриске Новпне 1 ' од 11 Јануара 1849 годппе. јавл.ају за ову бнтку овако: „Овог часа добилн смо обстојателно нсвестије о заузећу Вршца нашом војском, под командом г. Кнпћаннна. Краткост времеиа недонушта нам пста још еада саобнтитп, у другом листу ћемо го учиннти. Како пак г. Кнпћаннн једио знаменпто лнце извештава то смо саопштили у нрошастом лнсту нридодавип; истоме Факсимиле његовог нзвестија. Оп велн: „невнднма сила која ме заједно са мојом храбром војском руководи. доведе ме овде у Вршац." Комс ту па намет недолазп оно известпје које је ђенерал Суваров оевопвпга Исмаилов отиратио: Исманлов је иокореи ! Јасамуњему Духовп севелпкислажу. (Наставпће се >