Srpska nezavisnost

сред својих јела зеаених; док и наЈизложенији дом у Рнсљу исто тако право стоји на маслипом засађеном му кршу и то на еамом нушкомету кривошнјанских стражара озго. Сам пдапонски 1Ц)едео пак. што сачиљава данас стожер бокеског отпора покушаном уво1>ењу ландвера од стране аустријске владе, може се поделнтн у три главна краја, од којих је жесто КригЈоишја у средпни а виеови Убли и Ораховац десни н леви боковн — југозападно и југоиеточно. Пошто сам еа местом Кривошијама и Ораховцем всћ познат био. то ее овога нута реши.м да оби^ем горско гљсздо Убли од свију најнеприступније. Дакле пођем из Рнсља са једним малим чамцем н изпђем на обалу код Мориља. сахат места даљинс, и избегавајући дотнчнс шилбоке, ухватим пут уз брдо. Срећа ме послужи те одма пекако нап^ем на једног урођеника који, после нешто парламентариеаља. нристаде да ме одведе на Ублн. Дан јс био ведар и диван. а поглсд на Боку са виса над Морнњем давао је нешто што би надмаишло и саму Фантазију жпвогшшчеву! Шума и с' једне н с друге стране кланца још није била изгубила своје богате јесеље боје. нзмешапе са сваковренпм зимзеленом. Ту беху бледе маслин■ ке. отворене мнрте и морске јеле, мрка џбуна н врана кнпра. Доле нспод нас пружаху се крпве пруге мора сребрна. изнад чијих се тијих смарагд-дублшна, као оно мехур. уздизаше бронзано кубе манастира на отоци: док се на даљој обалн виЈјаху млетачке звонаре места Пераета — што изгледаху као да су из суре стсне израсле и део природе постале! Иза п преко свега тога, ншарапе златном и мркопурпурном шумом ораховом нриказиваше ее блеђа слика голих кршева и камених гљезда орловских. где надвишују једно друго све до највишег врха Црне1 оре ! — (Наставићс се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД — У Б)тарској се консгитујпсао државнн савет. За нредседннка изабран је Икономов, за нотпредседника Греков. а за чланове: Бурмов. нијоца, и указује му свако могуКе учешће. Нас, пак, у тојнко више мора болети ова паглост и предубедл>ивост г. Бванса што је Стојан био мава бокеског устанка од 1869, н што је «актичкн покретач и луша овог садаљег — устанка коме и г. Еванс ево поклаља својс драгоцепе симпатцје. Алп нп у ком. п словом нн у ком случгџу не требаЈзаборавпти, да тп л»уди ооде рат, и то усташки. рат: н да сс од њих не може тј >ажитп — као што се ни од ког другог пс тражи — да га воде тако некако да никога глава пе ваболе и никоме ништа не Фалн. Јер пгго рекли напш Дрногорци, .и анћели на небу да се зарате, неби се л>убп5п пего би, ваљда, један друтом главе сјеклн и крпла ломилн!" — Пр.

Балабанов , Георгијев , Геодоров, Даекалов н Дринов. Кнез бугарски именовао је еа евоје страие за члаиове: Шонова, Тишева, Михајловског и Хаџи Мехмед Алију. За миниетра унутрашњих нослова поставл>еи је на место пуковника Ремлингера, Начеви!,. У угарском сабору отночела је буџетска дебата. Овогодишњи деФицит износи само — 25,000,000 Форпната. Зиачајно је да је н умерена опозицнја саборска, која је до сада увек вотирала буџет, решила да гласа нротпв љега. — Бечкн мшшстри доносе депешу српског мшшстра Фпнансије г. Чеде Мијатовнћа, у којој нобија позната твр !;ења аустрпјског носланика у царевцнском већу, Највирта, о несолндности наше лутрнје. Интересантпо је да се забележп, да је и секретар г Генералне Уније", некн Лемерснје посредовао код бечкнх лпстова да се та депеша штампа. У још већу ннтересантност, која ће но свој нрилици и многе у Србији изненаднтн, снада „нримедба" мпнистрова ,,да српска држава, осем : осталих гаранццја гарантује за тачј ну иснлату интереса и премија (срп' ских лозова) свима својим осталим приходима". Зашта ли ће госиоднн Чеда Мпјатовнћ још заложнтн све нрпходе државне? Прво нх је заложио Бонј ту-у, сада тек пз бечких листова дознасмо да нх је и за лутрпју заложно. До душе, Бопту н српска лутрија. то јс једно исто, у ствари дакле прнходн државнн само су једноме заложсни. Но шта то значи нредаватн Финанепје државне једном човеку на милост и нСмилост?? ^Пол. Лореси ." јављају из Београда као евршену етвар. да ће влада ерпска скорнм нанменовати дипломатске агенте за Лондон, Рим н Атину. У денешн се вели да су те позицнје ушле у буџет за 1882 годипу. на како ће овогодишњи буI џет показати вишак, то јс ван сваке сумње да ће народна скунштина одобрнти трошак за та трн посланства. Мн ннемо тако срећни као Л1ол. Коресп,-да унапред сазна.мо какав

ће нам буџет спремити наши Виделовци, но толико можемо слободно још сад казати, да наше Финан; сијско стаље. ма како га у буџету нзнела и представила данашња влада, не донушта излишно множење дниломатскнх унифорама. У осталом ма како се наша безуказна канцеларија трудила да нокаже наш буџет у еветлијој бојн, ми смо уверепи да ће поред овакога газдовања у самој ствари бпти знатног дефпцита. .уНова с.гоб. Преса " има ову денешу из Париза-. Због лијонскпх догаћлја ноказале се на париској берзн јаче последице него што се мислило. Пијаца је јако узнемнрена.*ненрестано се у великом броју нод највећим притпском продаје закључују. Наступнло је здраво рапндно опадање цена. У опште се страхује да је велнка оскуднца у новцу за спекулацнје у сујецким акцијама; акцијама Генералне Уиије, отоманске банке. Лендербанке п италијанске ренте. Очекује се врло теретна ликвидацпја у пола мссеца.

ПОЗДРАВИ

шим имати оне многозначаЈне нрилике живота у којима се оваква веза срећно скопчала. У врсмепу од 22 године мв смо имали и вссслнх и тужних дана, имали смо и религиозпих н иолитичких , свечаиости, а тако исто и тешких часова искушења и великих опасности , — и у свима тима ириликама Ви сте се јављали међу нама начином достојним Вашега високог ноложаја и назначеља. и примсром и поукама Нашим благотворпо сте и на нашу вол>у и онределење дејетвовали. И пгго је која од ових прилика тежа и онасшЈЈа била, тим је и ејајност Ваших врлина већма заблистала и оста! внла на]живл»е унечатке у срцима нашим. Особито у великим и епохалннм делима ј нашег ослобођења и независностн и нолитичке н црквене — Ваш се углед ренпости и патриотизма до идеалне величнне уздигао, пред којима ми сада еа најдубљим поклоном и високим штовањем стојимо, и колико слабост паша пије кадра да се досто/иом мером захвалности прсма вашем труду одазове, то нека у Богу мнлости и крају наших жеља заслужну награду нађеге. Растајући се за сад с ? вама еа осећајима којима овде израза дадосмо, ми желимо да вас скоро опет видимо на оном истом високом месту које сте ви достојно н на славу и углед српског имена, п ерпске цркве заузимали и са овом жељом ми се преиоручујемо вашим светим молитвама н благослову, и целујући вам | свету десницу остајемо вама благодарна I но Христу чеда.

1. Јануара 1882 годг у Београду.

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ митроцолиту српском М И X А И /I У Ваше Високоареосвештенство. Млчгоиоштовани наш Архииастиру ! Дуго и мпоговажно врсме Ваше Архијерејске службе међу нама 'оставило је у дунга нашој јаких и значајних успомена. које су нас вазда у осећању дубоког поштовања прсма впсокопреосвећеној личностн Вашој одржавале. Но колико живље морају нас те успоменс\покретати сада, када је у дојакошњим Ваншм одпосима према пама изненадна промена настала. и ми вас всћ не видимо на опоме високоме месту, одакле стс нам угледом великих свештеничких врлина и хришћанске добродетељн свстлили!! II као зпак н сведоџба овог особитог садашњег расположења нашег — нека послужи ова екромна писмена изјава, коју у највећој понизности подносимо Вашем Високопреосвештенству, емерно молећи да је благопаклоно нримитн изволите. Виеоконреосвећеии многозаслужнп оче и владико наш ! 0 пзмсном спољашних однбса Вашнх према нама, неће се моћи изменнти нити ослабитн она унутрашња духовна веза, која је пснлсгена благословом, поуком н заслугама с једне, и вером, нослушношћу и ирнзнањем с друге стране, н ми ћемо вавек пред очима на-

Трговац Вслимир Каранеишћ, трг. Јован III. Пачић, велнко-купац Никола КрсI мановић, трговац Драгомир Здравковић, I трговац А. Лукнћ, трговац Ђ. С. Окановић, трговац 'Корђе Рушчуклнћ, трговац Маринко Петровпћ. трговац Васа Николић. трговац Сима Јоваповић, трговац Јакша Којовић. трговац Иетар Ђурић. трговац Нико Ђ. Тоскић, трговац С. Мијатовић. веко-купац Риста Паранос, трговац СтеФан Павловић, трговац Јован Р. Калабић, трговац Хаџи Тома, трговац Лазар ТриФковић, трговац Марко М. Марковпћ, трговац Војин Радуловић, директор креднт. завода П. Ђ. Петровић, трговац Јован А. Крстић, трговац Димитрије, бакалин Јован Ђорђевић. бакалин Милош С, Томић. Фабрикант ликера Димитрије К. Ђорђевић. дуванџија Милан С. Марковић . каФеџија Михаило Јоваповић, трговац Живојин Петровић, трговац Ђорђе Русидес, трговац Днша Марковић, трговац Васа Аничпћ. Фабрикант карата Милосав Јорговић . обућар Г.тиша Матић. трговац Вучко Ц. Илијћ, трговац Тома Рус, трговац Мнхаило С. Мнловановић, качар двор. Јован Тасовић, трговац Лука Ћеловић, трговац Васа Тоскић, грговац Сава Лукић, абаџија Панта Живковић. абаџија Јован Обрадовић, абаI џија Ђ. Вучковић, абаџија Јаков Лазаревнћ, абаџнја Ннкола Лукић, абаџија Живојин Радојчић, абаџија Игњат Стамснковић, абаџија Јеврем Живковић, трго1 вац Новак Р. Ђурцћ, трговап Михаил М. Лозапић. гостионичар Јоца Крстић, трговац Нпкола Савић, учитељ Никола Мусулин, кројач Милета А. Вујић, каФеџија Коста Кр Петровић, трговац Алекса Павловпћ, трговац Михапло К. Иетро-

ДИСФ&К СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН иародни војвода српски ПЛШЕ 1Н1Р2. С. КН2ТЈ.НПЕ ирофесор хемије аоч. коњичкн аотиоручик Фала теби Киићанине Стсво Што отера Кшпа од Мориша. (Народил песла) При овом поласку његовом нише му главнокомандујућн генерал Теодоровнћ: Ч. М 195 Високородпи Госиолине, Уважавајућн Ваше заслуге које сте Ви у најодсудителннјн час народне борбе са војнством, овостранској браћн Вашој у иомоћ прешавши и у свпма сражснијама евоје војено искуство, храброст н мужествено одваженнје па стоврстну нолзу народа нашег дјелом освједочивши. на дику п понос миле вам ностојбине Ваше себи свискали, не могу да Вам при поласку Вашсм, из младог војводства за које Вп снагу и саму драгоцену крв вашу штедили ннсте. искрено моја чувства према лпчно-

сти Вашој не нзјавпм. и тиме дуг најтоплије благодарности. којим сте Ви сав овострани парод србски себи задужили. то не од моје страпе овнм јавннм нризнанијем нс одужпм, народу нашсм, ио достојанству знаће пренјеннтн историја народна, V којој нме Ваше лену част н још лепше мссто заузнма. Ви сте себи заиста нодиглн всчитн споменик у срцу народа, који ће и пајпоузданијег нотомка на великостручпа предијатија народна усшикнвати и одушевд>аватп. Прнмите дакле ово моје искрено нризнаннје заслуга Вашп, с увјеренијем усрдија и особнтог ночнтлннја мог. Но заједно изволате изручитн н особптн ноздрав мој. осталим нод Вашин управитељством етојећнм како началнишша. тако н свнма војнпцима, којн су за славу н чест за подпору народпостн. срећу и благостање евоје браће освострански србал>а. цјело ово време храбро војујућн ове себи на столетнја обвезали. Пз главног стана у Новој [Гањпз.и Фебр. 184!». Блшкг ВПСОК01>ОДИ.1Л ОТДЛ11.КЈШ11 ТеОЈоровнч с. р. Р. М.

У то доба стигоше Кннћашшу знаци одличија; од руског императора Ннколе I велики орден св. Лне II стснена са брнлпјантима богато украшен. а од цара Вранца ЈоенФа I орден св. .Чеонолда такоће II ст. * * Сад је већ Книћашш на нуту за Србију. У Земуну га је очекивао снлан народ. од раног јутра на до дубоке ноћн . ал он је стигао гек 110 поноћи 11 ОДСвО у Кући Г. КнриЦС. И оиет се сутра дан непрестано гомнлао народ снлни око куће г. Кирпце. он се непоказа никако — заннмао сс нспрекидно целог дана потоњнм наредбама за своју војеку. Најзад у суботу изађе на иодворење Авраму Нетроннјећу, којн је дошао био да га ноздрави од етране српског кнеза. За тим оде са пстим изван вароши на но.мшу. гдеје била сакупл.ена сва срнска војска; па овом нх је нуту пратио еилан народ. Петронијсвпћ се иопе на једно узнншено место, па рече сабраној војеци узрок који га је амо довео. у нето им време саопшти. да је оп донео једно књажево писмо на све < Србијанце управљено , којн су сс били за своју браћу у Војводипи, те тиме осветлали српски образ. То

је писмо бнло унрав рећн изјава благодарности од етране кнеза. После овога појавп се Кпићаннн, н нсбо се стане проламати од свеопштега усклика; он се опрости са свима својнм војсним друговнма; у тој беседи нохвалн њихову храброст заблагодари њима и војсци на труду и јунаштву, ириписујући онако јавно све заслуге њнма, а себи ништа, и о себи ни неговорсћи. Затим предложи п умоли војску, да се жењенн н Фанилијарни .Ђудн врате кући, а бећари да остану још неко време браћн на номоћи. Затнм је отпутовао за Београд где ,је евечано дочекан од етрапе квеза, чнповнпштва и иарода. Пре шав па коњу иоред упараћепнх еаветпика екинуо је Фес, н поздравио нх са речма: „Помозп вн бог друство"! Баш у то доба пратила му је једиа родол.убива срнкиња па дар драгоцепу пантљику за коланјну Милоша Обилнћа, еа сл>едећнм ннемом: Госполине ђенерале, Узнмам себи слободу. Вашем Високородију поднетн панг .Ђнку, за народни орден Обнлнћа. За знак внсоког почитаинја. Емилија СтефановиКи.