Srpska nezavisnost

г. Мпћа Љубибратића, који тамо долази тог дапа на договор са Iарибалдијом због херцеговачке буне. Ми можемо уверитн П. Лојда, да се г. .Ђубибратић често састаје са Гарибалдијом — у овдашшој гостионици „код Крста", где је Гарибалдпјева слпка. Но то још пије све. Тај опасни агитатор имаће прексутра, у четвртак, састаиак п са Адмпралом — „плаве ф.лоте". у народном нозоришту. Мн поуздано дознајемо, да му је тај страшнн гусар обећао номоћи га својом флотом да заузме Боку Которску — са морске стране. ■о «■» «> Бонту „Пест. Лојд" у последњем броју своме донео је ову сензацпону депешу из Париза: „Говори се да је Генерална Унија продала српске железнице, и да су Бонту и управни одбор Генералне Уније поднели оставке". ТТТта ово последње значи. то ће свакчј разумети који се бавп Фпнанспјскпм пословпма. .,Пест. Лојд" у нстом броју доносн жалосну слику парнске берзе која је услед берзанске деру те настала. и која је на свима европским берзама нропзвела ужас. IIзузнмајућп велики бечкп крах од 1873 године не памти сс да је бнло овако грознпх призора каквп се показаше у Парпзу. Код барона Ротшилда нскуппше се први Финанспјери парпскп у конФереицпју, да већају о заједничкнм срествима која би се имала предузетн да се иредупреде веће несреће. Ротпшлд је обележио ситуацију као здраво оиасну, и призпао је да се мора номоћн банкама; но спекулативни заводи наш Бвнту и т. д. морају се оставити њиховој судбини. У ошпте је сва повика на Бонтуа којп је тога дана стигао у Париз. п покушао својим познатнм начппом да нрнкрпје своје банкротство. Одмах но његовом доласку скочише акцпје Генералие-Уније па 2000 дпнара. а внкачп берзански раструбшпе да их Бонту хоће да днгне на 3000 днн. Берза ожпви, кад се то нрочуло. Његови агентн разглаешпе да је Гамбета, којнје противнпк свнх швиндлерских спекулацнја. дао оставку и да је нов кабинет образован са Леон Сејем н Фресннетом. Но то одушевлење није дуго трајало. За тили часак падоше акцпје Уннје на 1200. а последње потирање тога дана било је 1.080 динара. Ротшилд је у конФеренцпјп нарпчитоо овим акцијама казао. да ■ће тек да падају. III го их још држи. тоје што с е а/ЈОнео лажан глас да је банка Франпуска нристала да аранжује Бонтуа нод условом да јој Бонту уступи све поелове у Србији.

Полузваннчно ,.ВиделО" нма овај телеграм нз ..Париза од 14 Јануара". „Генерална Уш1Ја ноднела је парпским креднтннм заводима своје књиге. пз којих се впди, да је тражење овог друштва веће, него што су његове обавезе. Кредитни заводн даће Генералној Уппјн повећу суму која ће се гарантоватн. Издавање нонпх акција одгодиће се па два месеца /ч би се ми1јутигг ств°ри

могле уредити. Генерална Унија исплаЋиваЂе у понедељак." (То је снгурно нлаћање бмла обуставила 1 на непзвесно време Кад већ „ Вндело" толнко признаје. онда је јамачно готов банкрот. На здравл.е .' Из Беча нам ншну 8. ов. месеца, како се Бонту снремао да преко Трста иутује у Рнм, да тражи од пане благослова за срнеку банку, по међутпм оде брзо у Париз. У Парнзу јс на берзи ааника, а особнто у Бонтуовим вредпостима, тако је ужасно надаше , да су акције Уиије за два дипа 2000. динара ио комаду изгубиле. У игите вредности Уније и све банке којеје она створила губе наједну милијарду а то се све догодило за пеколико дана. Ми смо п пре неки дан казалп, да је наш „усрећптел," Бопту па добром путу, да буде што пре банкрот. ,, Виде.то" ћути, о евему овоме; а „впделовцп" капда се јако љуте што се све ово догаћа баш у време, када онн мисле да „ео.тидном" Французу Боптуу повере и народну бапку. У СРЕДИНИ УСТАЛИХ БОКЕЗА (Свршетак. 5-ти Декембар. При иовратку нз Убла нратио ме је до бокелске нриморске варошице Херце! новог — или п Српске Њше ц — као што ју зову — један Убљанин. Видио сам да н на овој странн приступ усташким положајима, нредставља неодољивс тешкоће рсдовно,}- војсцп. Јер пошто прејездисмо један планински гребен. ја нрођем унраво исиод једног огромног степовнтог бастпјона који се као језик нружа од стране планнне Јагодиште. п на коме се сада налазп главни стан страховнтог хј^цеговског хајд}-ка Стојана Ковамевпћа. На два илн три дана пре сто ту су, у ждрелу Бановићу — што лежи на ниже ир.ема морској страни — Херцеговци. у друштву са она два Крпвошијана, одвелн били онај број стокс. За сада* пак, нека ми је још једном ноновнти. да нроста правда захтева да се повуче пшрока лпнија између хеуцеговачких чета п бокељскнх горштака. Херцеговци су хајдуци п жпве као хајдуци. (Живели да богда п хпљадили се — Преводник): док Кривошијанн и њихова сеоска браћа на срећу још немају нужде да пљачкају своје суседе. — (Ама дајте ви на-ма те \ Хејрцеговце . и Кравошијане. 1врда је вјера ево ми Срби. из обеју кнежевине, чристајемо да буцемо она браба „суседи које они пљачкају." — Нека само Шваба 1су. \ тује, а за све друго — на нашу душу грех\ — Преводннк). Кривопшјанп се за овај пар држе у строгој деФанзиви (одбранп), па би се зар моглн и на мир склонити — ако бп Аустријска влада одустала од тражсља војачине но њиховнм стенама. Некн су ми од Крнвошијана чак тако далеко нризнавали. да бн пристали да ступе у службу Аустрије као -пограничпн стражарн", н бране земл>у од сваке н свачије напастн. Алн они иикако п ннношто неће аустријске во- ! јене учнтеље и команданте. Понављам, бокески горштаци. ма да стоје с голим оружјем у рукама. још се могу умирити, па н самој аустријској влади златан мост саграднтн за — повратак. На жалост, у Бечу војничке осетљнвости претежу меру политичке мудрости. Нема ни сенке од изгледа да ће !иада понустнти у својим захтевнма за ландвер, а Кривошијанн ћс одмах томс у скоро везати своју ствар са ствари Херцдговаца. — Мој Убљаннн-вођа рече ми да број Херцеговачких усташа нод Стојаном Ковачевићем, а мање више и нод његовом контролом, нзносн на ГзОО (нег стотнна) људи. али ово ће извесно бнти нретерана цифра. Његов главнн стан, међутим, једва да може бнти боље изабрап. Јер, док с једне страпе стојн у свези са Крнвошијским пезадовољницнма, на другој иружа руку Трсбињу — где је једандео њего-

ве чете пре неки дан сатро неке аустријске предстраже — па одатле и са устапичкнм градовима у планинама Гацка. У обратном правцу он може такође жарити н иалити, јер су пред њим богате равнпце Коиавља као п плодие обале Боке. Осим тога па нланннском углу Јагодншту, где се он налазн, има доста горе па дакле и горива. а зидови од стене што га опасују такви су да могу пркосити свима силама аустријске царевивине. — У осталом, права карактеристика садање снтуацијс јеете то: што Аустрнјској влади внје доста устанак у Боци н Хсрцеговини него још сама ппрп ватру са оним чувеппм ирокламацијама, у којпма -иривремени адмвнистратори" оглашују своје намере да уведу војачипу још у обема ок}тшраннм нровннцијама! Овај несмншљени покушај већ је нроизвео поиггу'(_ишуег8а1 ~) узрујаност у васколикој Босни и Хсрцеговинн која не слути на добро. Сва Хергрвпна већ је опуномоћнла мостарску општпну да еастави свечап протест у коме се и сама законптост таквог акта спори. У Босни се, такође свестрано ради на истим протестњма који ће се и делима подупрти, ако Аустријска влада остане прн своме. — Ја сам довде говорио о релативно незнатним покретнма хајдучким: но, ако Аустријска влада неодустане од ове нове нретензије своје — жртвујућн тнме војничку гордост неких уснјаних глава својих — ратоборно становииштво босанскнх н херцеговачких Алпа. и мусломанско као год и хриш&анско, устаће лпстом на оружје и учинити последњн очајни напор да стресс и онако нееносјарам нод којих је запало. Ово су озбиљне речи, али ја их не изговарам без основа. За оне, пак, којпх се ствартиче нећс бити згорега ако мало промисле о њиховом значају. — Нема сумње, Аустрију је п у самој окупацпји покренула и руководила нада да добнје нов рекрутацијонн извор за своју војску код ових чврстнх горштака. Али нн Херцеговци ни Бошњаци немају воље да буду аустрпјски г каноненФутер с — храназање-ј не топо"ве. Него, збнља, г још с-е ^устрнјска влада ломп. А да она, свакако засад, нснамерава ралвијатп силу протпву Крнвошнјана вндн се зар и по броју војске која се у Боци налази. и која ук\тшо нензпоси преко 1200 људп. од којпх је јошт трећпиа — неких 400 -- млади рскрута. Па како се још говори само о неколаким батаљоннма: које имају доћн у цељи ноткренлења, то није нп мислити на оФанзиву (напад). У последњем устанку (1869) Кривошијанн, су борећи се у своим ненЈШступннм нозпцијама сатрлп бнли некнх десетхнљадаредовневојске, што беху нроТпву њих послати: и данас еу сиремии да понове исто дело. — Попгго нема ни најдаљег нзгледа да ће Крнвошијани нонустнти у нптању ландвера, то се Ауетрија налази у тешкој певољп. Ако и даље ншнта не нрелузме опда се нросто одрекла свог госнодарства. Кордон не помаже јер му је земљшнтс такво. Ако нанадне, људн ће се браннти н изродћеи се крвавн грађански рат. Буде лн још норазе зад])маће се ( г 8ћаке~) њена сила од Дунава до Јадранског мора. А гата би јој нобеда допела? Голо камење! јер, као што рекох, Бокези су се. у таком члучају, решилн лнстом одселнти у Црну Гору! Оклевање, опет, тече Кривошнјанима извесне савезннке у Босни и Херцеговнни јер и тамо грози рекрутацнја. Еле кудгод ее окренеш — зло. Сам ђснерал Јовановпћ. нов намесник Датмације. нимало неирезирс тешкоћс свог задатка на — као год и предходннк му — оклева! _ Положај и у самој Боци крајње је озбиљан 1§;га\'е 1п 1ће ех1геше") »>.и« још га озбггљнијгин чггнн савез Кривошијана са Херг{еговцима л — рекао је он једиом мом пвијатељу! Први део ђенералове пзрекс буквално је истинит; овај носледњи једва да сс још може сматрати као свршеп чнп. Него и то ће сутра битн ако бсчка влада одма неотступи од заузетог ноложаја, н неодрече се једнок за свагда војачннеу бокеским горана. Артур Џ. Еванс Превео Н. С. ЈовановиК.

На Кривошијама на Васил>ев-дан 1882. Дпжу се по нзбор војске једнв царевине аустро-угарске на шачицу брђапа једне боке. Упро свијет очи у ова брда; ред мује бити на чисто чему је ово. Зна чему је бидо године 1869: дође гуверпатур Вагпер: дајте Ландвер! дај да се цару замолнмо да ногледа на пашу потребу и од тога пас онростн! не даде ни ми како шћеде он, а он на нас војску нрошле јесепи гувернатур Родић: дајте ландвер! — дај нам замолнти се, да барем одмакну док нас углаве што је то даде; али ето из Беча одговора: не може бити, ни ми слијепо дати. Дајте! Поручи Родић но нашем брату ироФесору Ристу Ковачнћу још једпом. Не дамо слијепо. да ћемо свп нзгинути : да лн су грађапп; а ђе су школе грађапа. а ђе су наше? 1\*ад науче н нас како су научплп грађане, ево н нас. Још ми овако нроФесору Ристу Ковачнћу одговарасмо, кад чу се глас: Роднћ, нш .Ђе владнку да купее—рекао ко гођ Родићу: то ће помоћи вишенего Рнстово—пе дајмо му у цркву пашу тијем путем. јер кад знне пе умукнусмо га без грдила! Внкне народ, п. да се ово грдило ве. догодп. врате га прпје пего је црквн дошао. Још јаче народ на владнчнп долазак устаде да га вратимо кад виђе да с владнком нде нздајнпк капетан Апдро Ђурковић, сад за нздајништво у службн на аустро-угарском лојду, враћење владнке бн господп у Бечу. на нас од 1869 кивпој, доста да благог Родпћа свргну н да ношху Јовановића, који је и оне године на нас војску водио ови га крши онда унутшне данангњем му госноству : нека гледа да га с њега н не скину. Јовановпћ одлучио нагпатп нас силом да слијено слушамо што не разумвјемо нлн нас пскорнјепнтп одлучнли смо браннтн се. да ћемо свн изгинутн п за то сплу сплом одбпјати, пема нас колико пма аустро-угарске војске, нптп нмамо ње оружје; али је с нама Бог правде. јер мн бранимо правду; наш је одговор нроФесору Рнсту Ковачевнћу јасан. — Јовановићу! крв. што ће се пролпти, на оне. којн су те послали. и на тебе! дописи Прокупле 8 Јануара. Досад ннсам хтео да вам пишем зато да се не бн рекло, да са тпм изазивам и дајем повода зађевицама. Више је но месец дапа како се овди труде -внделовци- да оснују напредни клуб , азш им свс] то прође до данас на лио. На два дана пред нову годину дође овди Урош Кнежевнћ познати ак -внделовац и . -Впделовци се користе његовим доласком. те ударе у свс бубњеве, н нанрегну све могуће еиле, довикујући један другом: сад илп никад сложно на носао. II _напредњаци- ирегну на све стране једни по каФанама , други по дућанима говорећп људнма. дођите на скуп код Локошнице дошао један гоеподин. да види колико нма Ј ,нанредњака и а колико присталица либералие иартије. Наш свет незпајући пгга ее све хоће са тим и у својој наивности, мислећи да је дошао неки трговац да купује вуну илп дрзто гнта, пођу тамо, где пх неколицина нознатих виделовачкнх присталица дочекају те почну наговарати да се ушфју у _иаиредњаке." .Т>удн се иочну изговарати, а они им стану нретнти, говорећи: да су г нанредњаци с сви они који су уз владу. а они који то ннсу, ти су иротив дапашње владе. Може се замиелити, како је ово на наш прост свет могло дејствовати ? Свет наш још не раз} г ме да схваћа владу. онако како-«« она у уставном животу схваћа, а шеретлуцн п виделовачки и користе се тиме, те навијају воду на своју воденицу.