Srpska nezavisnost

Али поред еве своје наивности н порсд претњи Р в1иеловачки," наши грађа1>апи слабо се хтедоше хваташ на лепак. Кад то видоше присталице напредњачке, они повикаше: ми ћемо сваког уписати у напредљаке и који хоће и којн нсће, иа чик ономе који се успротиви. Људи се разиђу чудећи се покору нечувеном и невпђеном. Наш гост Урош Кнежевнћ.кад се нешто света беше искупило у кавани поче да говори. Говор му «'Г-рдликовао само јаким грлом а нисучим више. Па кад виде да слабо шупље речи утичу на слушаоце, узе ти чашу што му канда боље приличи но псро и реч, те заређа од стола до стола, говорећи чак и голобрадој децн да се уинсује у „виделовце." Пошто се тако скупи негато потписа Узе ову дпсту иознатџ посланпк среза добричког Тривун Јеремић, те је нонесе у Београд. да се похвалп својпм покровитељима, како има унлива у народу, тс да му се и опет гато удели. Јерсмић се свагда размеће својимупливом, како он може да изради сваком гато хоће. а да нахуди ономе којн неће са њнме и његовом дружином. Овако се служе -вндсловци", па нм опет све слабо вајди. Народ пага и ако је прост. увиђа гата свс _оиделовци ц раде. Сви ми добро знамо. да се сва њииова политика еастојп у томе. да себе и своје користи ппдмире. а земља и народ нека пропадну. Народу се наметоше толики терети, а „виделовци" себе н своје прнсталице награђују н капом и шаком. Њима јс мало што су жељезннчким и трговачким уговором жртвов;ши гуђину све наше животне интересе. Па би јошхтелн н народну банку да даду туђину, а тнме да нас коначно економскн упропасте, а које економно пропао, тај се не може п нолитички као самостално одржати. -Виделовци" место да увиде. шта су еве учннпли п да се окану евога нееретног посла, они хоће да преустроје полицију онако. како би лакше држали народ у гакрипцу, а себи и својима створили добре положаје. Народ у наншм крајевима једва гато се опростно кајмакама. пагаа и кадијатурских, а двиделовци" му спремају нове кргатепе кајмакаме. којн ће га држати у запту, да несме помолити бела зуба; но да се као овчица ногне да га они до голе коже стрижу. Ми се јога надамо да ће свсст народних посланика стати на пут п виделовцима ц да не извргае свс оно што су намислили. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА РазлажЈ-ћн како су наши назадњаци, прскрштенн у г напредњаке~, вазда своје прве нападе на слободу и сигурност грађана чинили у Лозници и Гор. Милановцу, г старп либерал" тешко да сенадао, да ће се те његове речи тако скоро потврдитн новнм делом „Виделоваца." Још се 1шје ни осушило мастило, којим је „стари либерал. наиисао оно своје пуно истине и беспристрастне оцене. треће писмо. а ево добиемо из Лозкице извегатај. да је тамогања меетна полицнја, у лицу начелника познатог Петра Нешића. отпочела гањање и осуђивање у Лозници. Опгате уваженог грађанина из Лознице г. Велизара Кундовића, Негаић је осудио на трндесет дана затвора. За аовоА овој осуди Нешић је узео аривитан говор г. Кундовићев у кући једног свог нознаника у селу Кореннти. Кундовић је, том приликом. у вриватном. разговору нсказао своје мишљење: да је нсзаконита радња начелства подринског, што јс иредседника опшнине лозннчке г. Ристу Паиића казнило због донесеног, од етране општинског одбора, закључка, да се умоли власт о попуњењу упражњеног места народног носланика за варош Лозницу. И Нешић, начелник, одма чшш нслеђење о томе ириватном Кундовићевом говору, на га за то, брже боље, осуђује. Пре свега чудно је, да је Нешић могао узети ариватан разговор између прнја-

теља у ириватној кући за основу своје осуде. Зар тако господо виделовци поштујте светињу ариватних домова , да већ и у њима увађате ганијунство?! Зар Србин ни у својој или свога пријатељакућп иесме ариватан разгов водити, а да не стрепи од вагае „виделовачке" казне ?! И вн госнодо -виделовцн 1 * јога имате образа хвалити се, као да сте Србији дали неке слободе ?! А да је и сам Неншћ тај говор г. Купдовнћев сматрао као ариватан и у приватној куКи, најјаенији је доказ у томе, П1ТО је Наче.гство Кундовића за то осудило, а није дело снровело суду , којпје једино надлежан да регаава о одговорности или ие одговорности за говоре на јавном месту. Ми појмимо врло добро, загато је начслник Нешић овако урадио еа Кундовићем. Прво, није га смео за овај његов говор спровестн суду, јер је могао знати, да м уј-с уд не бн дозволно да изврши своју намеру. И друго, Нсшнћ смерада овом сојом осудом, Кундовићу спречи избор за народног посланика у Лозници, којн нзбор, ма колико да га-внделовци", газећи закон. одуговлаче. мора ее опет екоро обавити. Ми емо тврдо уверени да ће овај ниски маневар -Виделовачког" начелника са познатнм већ кандидатом за народног поеланнка. у Лозници проћп онако исто на јалово. као што су п до сада пролазнли свп незакони нападајн „Впделова-^ ца - и њихове старије -браће" на Лозничане. Свест лозничана. убеђенн смо, одржаћс нобеду. н 1филиком идућег избора, над мрачњаштвом »виделоваца- при евнм њнховим ујд\рмама и наснљима. Варате се господо* ^Виделовци^ држећи да.7оа«мчамеможетезастрашити. Издржали су Лозничани од ваше браће кајмаковаца и веће ударе и еилније осуде и строже затворе и оптужбе, па опет еу они мугаки остали на браннку народних права п слобода. 11 сада су они готови да свакн нсзаконн нанад .виделоваца и сузбпју свесном употребом својих законих ирава. Најскорија будућиост увернће вас, господо _виделовци и , да вам је био узалудан и овај садањи незакони напад на Лозничапе аред избор народног аосланика у Лозници. Међу тим као што н наша депеша јавља збачен је по наредби министра унутр. нослова и главнп кмет Риста Панић. Ту већ нема никакове сумње да -виделовцн- прибегавају крајним мерама. само да осујете избор народног кандидата за посланика лозннчког. — Из Неготннс пшпу нам, како су се „виделовци" упели свом снагом, да сузбнју либерале. Њима се у том погледу иде на руку са свију страна, од нижих и виших њихових патрона. У Неготнни језгро и већина грађанства припада народно либералној странци, доклегомилиду „виделоваца" сачињавају људи ништаве моралнс вредности. Ко иознаје само коловође те „впделовачке" гомилице у Неготини, тај може појмити какови морају и они бити који су са њима. Познати злогласни пожаревачки оченашлија Алибпије Савић. додијао је својим радом неготинском грађанству. Алн шта ће се кад оваквим људима нема суда ни пута; Они могу својом разузданом бруталношћу реметити мнр н спокојство грађанства, н изазивати нојаве које само днвљацима нриличе, на да им за то онет ништа не буде. Наш дописник вели да ће нам скорим ошиирним доппсом пнсати много што шта о тој гомилици „виделоваца" у Неготини. ^ !■»» ДОМАЋЕ ВЕСТИ И опет један зрачак на суморном мутном небу. У нашој богословнјн прославио се дан успомене на св. Саву, начнном достојннм великог срнског нросветитеља и учигел.а. Јуче у 10 часова 1гре подне нскунили су се ученици свију разреда богословије са својим наставницима у великој семинарнјској дворанп.

Сем ученика и н.ихови паставника искуиио и леп број отличних гостију, да нрисуствују тој свечаности. После свршепог црквепог обреда, који би узгред буди речено, могао свечаније нспасти, стао је за катедру млади нроФесор г. Јеврем Илијћ, те говорио врло дивиу беседу. Млади говорник врло је лено нацртао заслуге српског просветитеља око утврђења православл>а у српском народу. Да би јаснпје показао, да је правоелавва вера национална и демократска, те да је она сљуб.гена са народношћу и њу вазда одржавала, навео је мухамедоство и напско католпчанство. Мухмеданство са својим корапом, тежп да своје верне начини Фапатпчним робовима, а Рим-напство нде на то, да уништи у својнм ноклоницима сваку искру народне свести и слободе. Православље пак има сасвнн нротиван карактер, оно тежи да иенуни и у правом смислу оствари оне идеале, које је Христос, великп учитељ света ироноведао. Оно чува народноет , а гајн слободу, братство и једнакоет. То је у главноме есенција беседе. Леп је п врло одушевљен завршетак беседе. У љему се изражава топла жеља, младог патриотског срца, да се православље негује и поштује, н да се на томе ради, да сва нравославна ерн. духовна средишта заједничкп приону, да се народ српекп очува, и дође до својнх идеала, за којима толико векова тежи, и пролнва своју драгоцену крв. Лепе мвсли, нлеменитн осећајн! Тако што и треба да се чује из уста наставнпка, који снремају народу служитеље божијег олтара и нравославља. Али небо је наше мутно , на љему се впјугају мутни, ужасни облацп. У Србпји, у срцу, у средншту срнског нолитпчког и културног живота, не седн више на ирестолу св. Саве доетојни прнјемннк аегов митрополпт Млхапло, који је 28 година неуморно радпо, да српска црква постане оно, што треба да је у народном пренорођају. Њега је насиље оборпло са управе српске цркве, п српска је црква данас снроче, које лије горке сузе, пред иконом свога нросветитеља Саве. Неправда отера и уваженог јерарка српског Миханла на врачар, на коме је тело свет. Саве спаљено. Тихи , хладан поветарац дува, са светог гарншта великог нашега светнтеља, кроз њега чујемо мн тајанствен глас Неманића Саве, де сегњеви на грешнике, а праведнику н достојном своме нријемнику Михаилу, спушта на главу нимб светитељски, који сјаје оном светлошћу, која гори вечито пред престолом творца. А шта да речемо о Карловцима, у китњастом сриском срему где леже свете коетн Срб — мученнка Уроша и Лазара; где су гробнице мајке Апђежине , Деспота Јована, Штиљановића, српског свеца Макспма н књегиње Љубице. И тамо се извршило насиље над српском црквом. Жеља је народна уништена грубом неправдом и силеџнјлуком. Гвоздена тиранска рука, силом је посаднла на црестол карловачке архијепнскопнје, нскариоту Гермапа Анђелијћа.

У Сарајеву, у срнској Босној ноносној, гоне покварене слуге папске ибеснасолдатнја аустријска еве што .је срнско п православно. То је псто и у земљи Херцеговој, на гробу св. Саве. Али са тога гроба, нуног животворпе силе, канда се и раћа зрачак боље наде. Пламти тамо танка нушка, и сева оштри јатаган. Потомци земље Савине, устајупротив неправде и насиља туђинског. Ове године канда се свуда у Српству хорн кроз плач п јецање светосавска несма. Но нека је слава вишњем трону, наш народни светитељ умоли ће Бога, коме је угодио, да се Срнетву разведрн и спјну дани лепше среће н будућности. После свршеног говора невали су ученицн богословпје, срнску хпмну и песму светитељу Савн. врло дпвно, да није бидо ока међу прпсупгама, у коме се небп заблистала суза. Иоеле свршене свечаности, угоетпо је г. ректор богословије Никанор све госте.| Штоје овасвечаност тако лепо испала пма се поглавнто принисати у заслугу садашњем ректору г. Никанору, који се неуморно труди, да тај наш једини вншн духовни завод, поетави на виснну, којаодговара свима захтевима таковог религнозно-нросветног завода. За ово кратко време његова ректорована, поред свију препона, које му се са разнпх етрана етављају, он је таЈ завод тако уредпо, да мора сваки бити задовољан, и потпуно се зарадоватп пгго је то тако. »«■«« СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 12. Јануар 1882 Данашњн дан био је посвећен избору три одбора: Законодавног, Финансијског и одбора за молбе и жалбе. У сва трн одбора изабранп су „напредњацп.* 4 Претходно је предеедпик. уз прпстанак скунштине нменовао шест скуиштинара за вериФикацију прогокола, н у тај одбор — какво нзненаћење — уииги су и оиозиционари. Толпко у главноме о данашњем скупштпнском раду; о коме се само то може рећн, да су „напредњаци а надгласали онознцију. Због сувопарности саме прпроде рада пнје се скоро иишта догодпло што сиада у интересангност, с тога се ограничавамо на нросто бележење ове седнпце. Председник А. Ђ. Поновић за министареким столом сви министри осем Мијатовића. Џредведник отвара у 9 1 /* часова седницу. н носле једног поздрава из Нпша и некнх ситнијих поднесака. настаје избор законодавноI одбара. По свршеном глаеању објављује председник за члановс законодавног одбора: Драгомира Рајовића 86 Косту Борисављевића 86 Л>уб. Молеровића 85 Стев. Д. Ионовнћа 85 Мил. Глишића 83 Вељ. Јаковљевнћа 83 Петра 'Келића *0 Ил. Пантелнјћа 80 Јову Максимовића 74 Онозицпја је гласала на ове скупштинаре; Марка Петровића Пају Вуковића Мил. Ђурића Ацу Станојевића Тас. Ђикића

\

/