Srpska nezavisnost

- 62 -

ла. кад она озбиљно и ис.тино нрсдузме да врши своју обавсзу. леђутнм ако би се Аустро-Угарска томе успротивила има других Евроискнх држава којс би има^е V томс питању да даду свој одсудни глас. а снгурни смо да га према стању стварн нећс дати на штету нашу; о томе не треба да водимо ни најмање бриге, са те странс можемо бити спокојнн. Саградимо ли жел.езннц\- сами о свом трошку н снази онда бн створнли лагано и омотрено :<емл»и један капнтал од преко шесдесет милиуиа дпнара. На оваку непокретпост Србија можс свагда н у свако доба кад јој буде од потребе наћи новац на страни под врло иробитачннм условима, јер за то има да да стварно јемство у залогу. Имајући тнм начином своју жељезницу. Србпја бн могла створити своју сопствену народну банку, без страних спекуланата н швиндлера. који би нашу банку само на своју снекулацију унотрсбили да што већу добит за себе исцрпс. а ако не би то могли да постигиу. него би проиали, они не би ништа изгубилн . всћ би изгубила Србија. која за баћчннс заппснике јамчн. На таквом основу основана народна банка . радећн под унравом владе солидно и сигурно, биће у стању да иодмирује не само интерес и амортизацију на позајм .Ђени капитал за који жел>езница јамчи. него ће још и државн ирнвређивати. а сав доходак од жељезнице који би у минималној вредности нзносио до 12.000 динара на кплометар у колико се пе би трошио на одржање и експлоатацију жел.езнице који трошак годишње пзноспо би на 6—7000 динара на километар остајао би држави као приход . којн би она могла да употреби на нодмирење друге какве преко нужне државне потребе, или би тај употребљавала на грађење других жсљезнпх пруга, тако, да би постепсно и за перноду од 25 до 50 година могла Србија сву евоју земљу жељезничким нругама да пспреплете, а да ни гроша више за њих не уложи но што је првобнтно уложила. Млого би нас далеко одвело кад би хтели да изведемо потпун рачун о умножењу народног прихода на овај начин. који би се од жељезница добнјао. За иотврду ове наше идејс можемо само уиутнти читаоце, који би се мало изближе хтели да упознаду са корншћу овога нредлога. да подробније проштудирају етатистику о постанку н развнћу жељезничкнх мрежа малпх држава. поглавито виртенбершке и баденске, на ће се брзо уверити о благодетним последицама н напретку благостања земље која се овнм путем ностизава као нгго га ми Србијн саветујсмо. Овим држимо да смо доста каза.ти, те да може сваки увидити корисност нашега предлога: али пошто има доста певештих људи. који би се леним нредставама дали и обмапути, па би се залуду доцније иошто бн се и сами о својој обманн уверилн. кајали, држимо за дужноет да их учинимо пажљнвнм . да не угазе опет у нову погрешку, како сс угазило пре годину дана при погодбн са 1>онтуом. Дужноет нам је предунредити . да лакомисленици опет не навуку народ на грдну штсту, ако би му случајно садашња влада. да би извукла себе из неприлике у коју је нала погодбом са Боитуом. предложила. да се сва прапа и све дужностп Бонтуа пренесу на другу какву банку која бн може бити бнла за сада оигуриија од генералне уније, алн можда доцније нодлегла истој судбини која је постигла и гснералну уннју, јер ннједна ^анка па бнла ма како солидна. неможс рећи да је снгурна од проиастн. чим она прсдузимл.с спекулативне а поглавито берзанске послове. На овпм пословима можс се истина млого добити и тиме банка снажити . али се можс и врло млого изгубити тако. да се саевнм упронасти: а све приватне банке више мање овакове послове раде, јер само на таквим пословима изглед је на велику добит. па с тога оне те послове раде. Таковс банке незадовољавају се са мањом добпти као што се задовољавају државне банке, оне траже велику добит, па зато п подлеже неликој штети. Из овога сљедује. да гра-

ђење наше жељезнице нетреба никако нродавати поиово каквој другој па ма и сигурнјој банци. И та нривидно сигурна банка, можс као што смо напред рекли да се сурва. па да пас још у црњу и 1 гору неерећу увуче. Ако нас, сачувај боже, обманљивим обећањима да са преиосом носла на другу какву банку нећемо пматн никакву штету, уведу у какву нову несрећу. онда нам нема вшие спасења, онда смо мн готови банкроти. Ово нека свакоме служи за опомеиу. и нека сс неда никаквим варљивим и привидно корисним нредлозима обмањиваги се,јер | у сваком ногледу велнки ће грех учи' ; нитн. ако се нод равним околностима и теретима не нрими оно што је боље и корнсније но народ. Ми смо ово казали као патриоте, да скннемо са душе наше терет. кдЈи би је нритискивао у часовима народне несреће. кад му не би казали у напред што је за њега шкодљиво. а игга корисно. „Нестер Лојд" од среде нма уводни чланак протпв Дрне Горе н нротпв срлске ополнције, који се одлнкује ванредним, управо нештанско-јеврејскнм беаобразлуком. У том се чланку размеће јеврејскв скутоноша маџарске владе. како садашња срнска влада зато не сме пастн. што она представл.а и чува аустро-маџарске интересе, те је зато не може ни скуиштина оборитн; и ако би друга која влада ношла иротнвннм путем. да бн онда ,.монархија", хоће рећи пештански Јеврејп. научилн Србију памети. Нека зна Пестер Лојд н његовн заштитвици. да се у Србији ниједна влада не може одржати, којаје народ оштетпла. да така влада мора онога часа иастн, чнм то корнст народа буде захтевала н да бн така влада тек онда стубоком пронала. кад би ма како нризн*ла. да је подржава аустро-маџарскн интерес. Ни сто Лојдова не би јој иомогли! На послетку наш нештанекп клеветпик дотле тсра своју подказивач ку нодлост, да ернску онозицију назива лнчнпм протнвнинима кнежевим. Нека му ,је на знаље. да сриски владалацу Србији нема нротивника; но ако би их. по песрећи. у потаји гдегод н бнло. то их владалац јамачно неће тражитн ме1>у овнма. које му крвниии његовог народа као такове буду означили. Бонту Ледне руске новнне нншу: Главни чннилац у Бонтуовим Финанспјским операцијама био је капнтал католнчког свепггенства. Онс» јс хтело у -Ген. Унији" да концентрнше своје каннтале. да би с једне стране иоправи и осигурало својс материјалне положаје. а с другс добило што јачнх средстава за шнрењс католицизма особнто на Истоку. Покатоличеии Јеврејин Бонту , био јс сасвим до]>астао за тс иланове католичкнх пон<»ва. Јеврејска ирепреденост и непоштен.е н жудња д 1 се својим новим настирима покаже као доетојна овчица. он је бно у етању да се на све одважи да одговори жсљама својих протектора. А еваки Ке моћи појмнтн да су католнчанство н јеврејство нстнпа но имену разне алн у карактеру и делн а сасвнм сродне стнхнје. И једно н друго уму добро да шишају руно еа бслазленнх оваца. Ко у њиховс канџс иадне. тај оетаје го као прст. Нрема овоме лако је увидетн зашт«« је Ауетрија потномагала Бонтуа у јнсговом раду са Србнјом. Аустрнја је здружена са Ватнкапом. Љих двоје имају једну цељ. да но.\јарме нравославнн нсток своме нолитичком односно рслигиозном госнодству. На жалост тој непријатељској струји у Србији нијс нпко стао на нут. Садашњи сриеки мнннстрн норавнали су јој пут. Аустрија и католичко свештенство гурајућн Бонтуа у Србију нису ее ни на камичак епотаклн. Бонту је дочекан као некн „усрећитељ и . Његове ' оштре ножнце прокламоване су из меродавних кругова. као неки г рог ереће,^ нз кога се лије на Србију свака благо-

дат. Сиромах иарод срискн он је иротиван свему томе, али његови мпннстри неће да чују његов глас. Ужаснн над Бонтуовизнео је све оно на видик, што су народ и његове осветљене патриоте иредсказиваш. — Србија је јако оштећена, и ту рану тешко је лечити. Народ и опет негодује али његови министри су закорели у своме тврдоглавству и неће на то ни мало да се обазру. Одкуд и зашто толика тврдоглавост и уиорност код сриских мшшстара. то се чисто неда објаснитн! Важни, епохални догађаји спремају се у Евроии, који ће канда и решити коначно судбину Истока, а српски министри воде берзијанеку нолитику, они сатиру материјалну снагу Србије, а политички њен положај жртвују ненријатељу. | Србија само на нуту свога историјскога иозива можс се надатн лепшој будућности. ....

„.... Да мало више поживимо Скупштинска глоса. .Сећам се има негде у песмема казано, кад је некакав борац на брзохтеодасе удари са противником да подели мејдан, а овај му је благо прнметио: лако ћемо један погпнути, стани мало да се одмо! римо г те да ма.го више поживимо" .... -Па и ми господо имамо врсмена, ако је нужно I претресесаћем , све до најмањих делића. Ако се закратн реч. ако се прекнне претрес — ако се не да исказати шта ко осећа — нротестоваћемо. господо сви!" Оне Стрпљнво-монашке и ове наговештавајуће јуначке речи исказао јеједан говорник већнне, сутра дан по светоме Сави. приликом дебате о адреси. И ове речи карактеришу не само говорника који нх је изрекао, но исто тако н положај већнне пред опозицијом и њеиим захтевом: адресом мањине. Говорник је горњих речи онај исти члан већине што седи влади уз колено који два три дана ире мишљаше да на „помози Бог!~ вал*а што пре нохитати са п Бог ти номогао" — као да се скупштина држи негде уз пут, без етанка н одморка. Влада је годину дана мислила док је саставила евоје -номози Бог~ а говорннк хоће одмах оно „Богти номогао" пгго се зове .адреса.- А сад?Садвели: Почекајте. стриите се!— -Да мало више иоживимо! Лепо је то кад се ко уме да „сећа". као наш говорник већнне коме неће требати да номињсмо име. У том Поучном _сећању" свршило се и оно. што се могло и раније свршнти: адреса већине т усвојена јег За њу је гласало 99. против ње 50. Остављајући да овај првн данашњи акт лањеке скупи^тине нарочито проучнмо н оцени подвргнемо. нмамо да се зауставимо па знацима и нојавама које су ее*у току ових неколико дана појавиле н каје су ту неукротнву већину нагналп да нреклиње на уста свога медоточивог говорника ^педагога- а уједно н другог шеФа полиције — да се мало са главосеченнјем почека. да се мало поодморе. _да мало више по:киве !" .. .. па тек после — ако већ затреба - да протестују сви... и Само крупна невоља мора а је натерала на ову молбу: само крајња оскуднца истипеких и убедљнвнх разлога апелује на овакове монашеске разлогс, какве вндимо горе речене: еамо нлашња да се нстини у очи иогледа — одлаже ту неуклониму истнну :*а поеле. :$а други нут. И кад је еуђено да се мора погин\тн. онда наравно још је најбоља утеха да се пусти грешнику да сс п.«ред својс ракс одморп да мало внше ноЖНВИ." У таквом сс ноложају налази сад Иироћанчева влада, заједно са евојом већнном. Лош они имају више бораца. још они нећс баш пасти, још они мигле да ће у крајњој невољн моћн н потрагуше војне да рукују оружјем. — алн до краја. до исхода нису они сигурни и слутећи канитулацију. онн моле да ее одморе.... _да мало вишс ногкиве!" С радошћу еу они ушли у оннх седам најопаснијнх шанчева. које сс зову седам министарских столица: онн су засели ту бсз отпора. побили заставу своју на којој крупно пише -видело - : расписали су контрибуцнје: свргнули млоге поглавице; погазилп су расаднике н воћњакс. споразумелн се с _комшијама~ да — као иаметни људи осигурају ееби леђа.ночеше крчити путове и друмове: обећаше завојеваноме народ\- еве н свашта. позваше га да заједно обдславају заузета поља. иозајмише ееме, обећашедаће ' ннћи иеки особитн сити нлодови. да ћс шггећи свуд мед н млско, пгго нс обделаше самн. дадоше туђнну под арекду. да им он врт украси и засади н сви се сагласише: Е. ово јс баш добро! од овог не може бнти боље!!.... Беше их који и еумњаху. којн ес побојаваху, који се шта више и иротивљаху, тек: они су у тврдињама: још ее нсзнађаше како ћг

се владати „комшије"; још се вељаше да ће скупљена пара за добро бити дата, богаства и срећа, коју обећаше, да што пре стигне, јер срећа и онако врло споро иде,- а носејано семе „слободе" и -несебичнс нравде", дакако роди одиста но сто зрна! одједнога; да како арендатори не хтедну ограду од лена имања и да ако не скину и врата с куће да се у кућу свак може увући... _Да видимо, да ако будс све најпосле и добро, знатс „политика јс дубока ствар- — говораше свет — кад све реко би да иде будп Бог с нама. наопачке, онда тамо негде нз дубине тек нспадне најпосле добро: почекајте људи није вам стала крава на ногу, није лако ни у једној сиромашној | кући управљати. а камо ли у држави." Чека се, чека — и више од годнне а срећа не сврати у дом. На нољу ниче боца: еродници се одродише: а комшије обртоже леђа: закупници п »тутори^ пропадоше, надоше у банкротство — а све. све на нечију штету и страшну опасност. Од куд ово еад"? — питају они, који су позвани да се о томе нобрину. Ево пуних двадесет дана како се води разговор само око тог нитања: _Је ли добро све ово што ради данашња влада нли неУ И као да их има много којн пепрнстају на то; и као да прете. који слуте на сукоб, на борбу. а против свега оног и против свих оних. којн бејаху узрок млогим ненрнлнкама. Не уздајући сс више*у ноузданост н тврђу својих столица — шаље бројно јачи противних мудра човека опозпцпји на сусрет који носи маслпнову гранчиц^ н нрича ствету: ^Сећам се нма негде у песмама казано. кад је некакав борац на брзо хтео да се удари са противником да поделн мејдан. а овај му благо нриметио: _ласно ћемо један погинути.- стани мало да се одморимо — да мало више ноживимо." А поеле? п Г1а —нмамо времема, вели тај мудри човек с маслновом гранчицом. ако се не да иеказати шта ко хоће ; — нротестоваћемо — сви! — Чак и и савезник х »ће да протестује. он и сви тротив кога? То нам не рече! А ми знамо да .врана врани очи не вадиВиди се да њему н ннје некако до боја. но до нека — празна разговора: па да ако која кока новерује да је наступила слога и љубав... и сиће са свога седаза у — вечни загрљај. Не знамо да ли се мудрац сетно да Бановић Страхиња кад га је понудио силан влах — Алија да мало почека и да се одмори. није хтео ни мало чекати. но да му је копљем шатор оборио. а после га. не знамо да ли се мудри човек сећа — зубима заклао! Не ваља дакле .сећати се с баш оних песама, где нмају тако страшие ствари. Алн ми верујемо да нужда закон мења: верујемо да ће све пгго се од сад буде дешавало еводити се на ово једно исто: -почекајте.... да мало више поживимо!" Но као да су скупе цене н опасни реценти са којима мисли влада н њена већнна да себи продужп живот^н не верујемо да ће се моћи сачувати од онога од чега се бојн на баш ни оним средствима, која . јс само ова влада у стању да употребн. Дотле пак. докле иснуни пророштво мудра човека н доглавника владипога да ће _лако један ногинути- — дотле се ваља стремнти на свако чудо и бити на опрезу. Није нредседник миннстарства рекао од нрилнке: Разликујемо ее ми (опозиција н већниа те још како. Али влада ' ће, оелањајућн се на потпору већине. стално и даље нћи путем којим је ношла! Дотлс: да ако се мало више и поживи: а носле: горе што тешко да ће доћи н можда ће ее ко год чему бољем досет..ти! Дуго је до века. А мн укупној онозицији чеетитамо њено држање.

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У броју .">-том ^Српске Независности" иод домаћим веетима из Кладова доне: шено је на јавност: да јерсј Мијајло А, танацковић још нијс издржао 20-то: дневиу епитимију. и као да га Њсгово Преосвештенетво застунник митрополита од издржавања казни заклања. Неистинита је горња вест из Кладова: је)> јереја Мијајла није осудно г. Епискон, већ ова конзисторија, која је јошт под '2)\. Септомбра прошле г.Л92*181. нареднла преко протојереја, да га на издржање казни упутн: а Његово Нрссвештенство није наређивало. да се ова казна задржи или неизврши. КЛ2114. Из седнице Епархијске Неготинеке конзисторије 15 Јануара 1882. г. у Неготнну. иРЕ.цЕдинк коивистогвЈК СККРКТАГ, 1.АКОН; . иРОГА, М. Милојковић 0. Михаиловић