Srpska nezavisnost

БРОЈ 22.

ВАНРЕДНИ ЛИСТ ПОНЕДЕУђАК. 8 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

гхез 31 срб2.т: ЛА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. дин. 31 сст1ле зеез.е е1 е12к1ескс:: 2сј7стск7. Н4 ГОДННУ 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДННБ 15 *р. на ЧЕТВРГ год. 8 #р. 31 17ст?с-7г1?ск7 НА ГОДННУ 15 »ОР. У БАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 све сст1ле 1?н13е : НА ГОДННУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ^Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ^Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИНОМ. ЧЕТВРТНО«, СШТ01 н НЕДЕЉОУ УРЕДНМШТВО ЈЕ И АДМНННСТРАЦНЈА У КГКИ Г. То*Е ЛНДРЕЈЕВНЋА ОВИЛНТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ НУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РКДА, А ПОСЈК СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДАРуиописи шал>у се уредмиштву, а претплата адтимистрацији „српсне не31в2снсст 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.

Врсни крагујевчани, Хвала вам. браћо. на поздраву и наклоној оцени мога досадањег носланичког реда, што мп изјависте 27. прошлог месеца. Ја ћу и од сада, као п до сада имати пред очима само опште добро народа и Књаза, а нећу се повијати за партајскнм струјама. нити заводитп вар .Ђивим обећањима. нитп освртати на дичпа расположења. Накратко: ја ћу увек радити у ир&вцу вароднпх тежња и правих потреба државнпх. а у духу слобода и рада. а ваше поверење. моји драгп суграћани , којим ме тако стално почаствујете, јесте и остаје за мене најмнлпја награда. Вратско поздравље свнма од мене и моји другова. У Вео1раду 6. Фебр. 1882. Т. П. Туцакови+1

ПОСЈАНИК

Грађанима вароши Шабца. БраКо, У име моје и мојих другова у раду п правцу скуиштинске мањпне, благодарим вам на поздраву и жељама. што пзјавиете преко мене скупштннској мањини. Ја п мојн другови стараћемо се да и од сада наш рад у скушптинп буде у интересу земље и престола, те да заслужн одобрење свију свесних патрпота. Братско поздравље свнма. У Београду 6. Фебр. 1882. Т. П. Туцакови1=.

Нови предлог захона о огаптинама. I Пред народним цредставшпптвом налазн се на решењу „предлог закона о изменама и доиунама о устројству општииа и општинских власти," што је спремио мннистар унутрашњих послова. И ако је садањи министар унутрашњнх послова недавно у ,. Виделу" отворено захтевао, да влада све важне законске предлоге вазда предходпо даје државном савету на оцену, п да их путем печатње износи на јавну дискуснју и пре трес журналистике п у опште јавног мишљења у земљи, — опет видимо да он овај предлог предаје народној скупштини на решење и не учинив предходно оно, што је са.ч он нелавно захтевао. Министар унутр. послова ни сада, са мннистарске столице, неће ваљда норицати, да

Је закон о општинама и оиштинскнм властима један од пајважннјнх државнпх закона, на зато је непојм.ђпво . да он тако важап закоп тако изнебуха изнаша народној екупштпни онако, како су му „скриилп" њпх неколпко његових млађих. Колико се овакав сунротан рад своме сопственом негдашњем ^ахтеву слаже са појмом озбиљног државннка. то нлје нужно нп да наномнњемо. Оставн ћемо мнннстру да сам о томе размшпл>а. А мн ћемо, по својој дужностп н позиву, бар сада, када смо добплп нрплнку, и ако доцкан, да искажемо своје мпшл>ење о овом миннстарском предлогу. Ми ћемо то да учинпмо пстпна без штедње. алп и сасма непрпстрасно. Цела редакцнја овога предлога даје врло хрђаву н ниеку сведоџбу о спреми и уопште способности онпх, којн су нисалп и којп народној скунштини поднашају тај нредлог. Уместо да је спремљен це-гокуион закон о општннама, ако се то хтело са овнм нредлогом, нли да се напишу само његове измене и допуне. ако се није хтела нзмена целокупног закона. — а оно се у овом предлогу нравн само једна збрка и забуна тако да се човек це може бол.е да наће п оријентише него у каквом мрачном. тајном к 1 испреплетаном лавнринту. У овом Нредлогу наилазнмо у поједпннм члаповима закона час на изразе „остаје но старом", час „укида се;" час „замењује се овнм:" а час онет цитирају се поједпнн делови старнх текстова закона, на онда у срединп дају нове пзмене или донуне. Са оваквом збрком п неспретношћу, као што је вндимо у овом иредлогу, слободно смемо рећн, да ни министар. а ни народно представништво, ако бн предлог одобрило као што је подпесеп. не би зналп: шта је уирав усвојено као еагжепн закон. Овако. како је предложен овај пројект, небп могао да ,буде закон, па баш да би га и уевојило народно нредставништво — што мн у осталом неможемо да замнслпмо. Јер ако би се, после усвојења у народној скупштнни, овај нредлог нечатао и објавио као закон онако. како је био усвојен, то би био јеДшствени. случај у законодавству. Имали бн на хартији нешто предложено од мнннстара и усвојено од народног нредставништва, алн у томе не би могли наћи закон, но коме би ми хтели, а н дужни бпли, да се унрављамо. И ношто би прочитали | ове корнозуме у законодавству, па ирплнку „члан онај и тај остаје Мо

етаром; „тачка та замењујесе овом нзмеђу те и те тачке долази ово" н т. даље. као што је сав пспреплетан овај предлог са таквим не одређеннм изрекама. ми бп нред собом виделн само једну го.пшгу набацано1 материјала, који би тек ваљало нречистити, у ред довести, па да би могли добити једну целокупну, сис■ тематиеану целпну. Тек цутем пажљнве и теретне редакције свега тога матерпјала п донуне његове са стари.н текстовима општинскпх закона, могао би се еклонити целокуцан закон о општинама и опшшнским власлша. у коме би п грађанпн српски , и власт умела да се наће. Но тај таквом редакцпјом склопљени сппс из разних доследних закона о општинама и онштинскпм властпма, могао би бити свашта друго, само не закон о оаштинама онакав. какав би био усвојен од сраске народне скуиттине. Мн не велпмо, да је мннпстар унутрашњих нослова. ноднашајући народном нредставништву овако непотнун н нетачан нредлог о закону онштпнском, нивалице смерао да, мимо народног представништва, путем релакције закона. | која ће, наравно, њему бити остављена, провуче нешто. што му можда неби нспало за руком у јавној и отвореној дискусији и одбранп нред народним представнпштвом. Он ће најбоље знати, шта му је била смер са оваквим предлогом. Но свакако дозволиће нам наш еадањи минпстар унутрашњпх послова да константујемо: како он са оваквнм нејасним и замочаним предлогом нпје очитовао много знања и мудростп. Било да је хтео тим замотавањем провући нешто, што му је по вољп, а што је држао, да иначе неће моћп да провуче; бнло да је то замотавање учинио без икакве задње мисли, нехотично, свакако је министар показао своју иеспрему за тако озбпљан рад, као што је нрављење државних закона. Државннк, који би мислио да се данас у српском народном нредставништву може у законпма нешто мучки, без јаеног знања и прпстан\ ка народнпх представннка, провући, показује, да има врло мало државнпчке увпћавноетп. А опет држав: ннк, којп бн држао, да се у г 'рбији и са знањем народног представништва може протурити негато, што је нротивно духу напретка н оправданим захтевима народа, очитује илп крајње непознавање свога народа пли осудљиво непоштовање и неуважавање народнпх потреба н захтева. Изнашајући пред пародио. /федставинш гво ицедлог закоиа

о општинама овакав, какав је, наш садањи миннстар унутрашњих послова дао је врло јасног доказа, да има и једну у другу од горепоменутих „врлина" слабнх и ништавих државника. Или се ваљда не сме рећп, да је слаб државник онај, који је и као бивши народни посланнк у народној скупштини. и као бивши онозицпонар у „Виделу" отворено и ватрепотражио ширу општинску самоуправу; а данас са министарске столице, иротивно томе, мнсли да може успети да својнм предлогом општине само што више прптегне, да их одсудно потчини властп и упливу својих полнциекпх чиновника. да онштинама српским одузме и ону самоуправу, коју су му друи државници сриски дали и коју је он пређе сматрао као недовољну. Дух ансолутизма, који нровејава скроз у овнм пзменама општинског закона одпочетка до краја, занео је нашег министра унутрашњих послова. и. као што се внди, створио му погрешно уверење, као да се силом в.гасти. може удешаватп и окретати струја народног живота по вољи иојединаца. Министар је заборавио. да су давно и давно ирошла у Србији та времена, кад су његови и његовпх колега и једномисленика „нретцн", могли то, на штету Србије п српског народа практиковати. Мн знамо да ваш Мпнистар Упутрашњих нослова и остали наши конзерватовцп јадпкују за тим „благословенпм" временом; алн на велику жалост наших конзерватоваца назови „напредњака," та се времена у Србији не могу више вратити, благодарећп установама које сутворевина народне либералне странке. Поднесенн предлог закона о општинама један је покушај да се народу срнском одузме. једна од вајважнијих тих творевина либералне странке, да се укине и утамани оигитинска самоуарава коју Србија данас има. Кад би се овај предлог закона о оиштннама у својио овакав каквог га је Гарашаннн спремпо опд& би се слободно морало нзрећи да у Србији неби бпло слободних и самосталнпх општпна. По овоме предлогу представннци ерпеких онштина стајали би нод крутом командом иолнцајаца тако да бп воља овнх бнла меродавна у радњама општпнских представпика. Председпици општина и кметовн толико су но овом закону иод непосредном зависношћу државне власти, да се нн један од њпх небн могао одржатп као онштннскн нзабраник, који неби хтео угађатн ћудима вољи и