Srpska nezavisnost

— 120 —

МИЛАН М. ОБРЕНОВО-К ГУ. ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ И ВОЉИ НДРОДНОЈ КЊЛЗ СРПСКИ ПРОГЛАШУЈЕМО И ОБЈАВЉУЈЕМО СВИМА Н СВАКОМЕ ДА ЈЕ НАРОДНА СКУМШТИНА РЕПШЛА И ДА ( МО МИ ПОТВРДИЛИ И ПОТВРЂУЛЕМО ОВО 1ПТО СЛЕДУ.ГЕ: Члан 1. Књижеетво Србија иро глашава ое за Кра.ћевину Србију. Члан 2. Књаз Милан М. Обрено* вић IV проглашава се за наследнога Кра .^а Србије, иод именом МИЛАН НР» ВИ. Кра.н и Кра .Бица имаће-. титулу „Кра.вевско Величанство." Члан 3. Престолонаследнин Кња> жевић Александар >1. ()бреновнћ цроглашава се за Краљевића Наследника Кра.Бевсног нреетола Ср> бије. Кра.Бевић Нрестолонаследник имаће титулу „Краљевско Височанство". Члан 4. Закон овај стуна у жи* вот кад га Књаз иотнише и њим се у свима закони* ма зема.кским Књаз. кња жевски и т. д.. замењује са Кра.к. Кра.кевски и.т.д. Препоручујемо Нашем нредседнику министарског савета. министру иностра* них дела. да овај закон обнародз.је, а свима Нашим министрима, да се о извр* шењу његовом старају: властима иак зановедамо, да но њему ностуиају. а свима и свакоме да му се покорака ј\. 22 Фебруара 1882 год. у Веограду ИИЛАН И. 0БР2Н0ВИЋ с. р. (Долазе подписи Минпстара. ТЕЛЕГРЛМИ Чачак 2 О ФеОр. (ОРИГПНАЛНА ДЕПЕША.) Јуче н данас сви грађани светкују у овој вароши велики народњи празннк — проглашење нашег не» зависног Господара Мила= на М. ОбреновиКа IV за кра.ка српског и Србије за кра.кевину. Тај празник од великог је но.штичког значајаза будућноет Срба. Ми се надамо да ће овај свечани чин уродити пло*

! дом Душановим, зато кли« ј чемо: Живио краљ Милан М. Обреновић. Живела кра.кида Ната» лија. Живио краљевић Алек« сандар. Живио Народ Српски. У име подружние за нотпомагање ерпеке књнжевности. НРЕДСЕДНИК Н. РадовановиЂ. ЦеТИЊе 22 Феб. (орнгнндлна депешал Између Фоче и Плевља Vстаници сатрли бригаду Ауетријанаца: ноеекли 300 војника и оте.ш 170 остра* гуша. Кривошијани такође разбили напад Аусгрија« наца. Предлог закона о црквеним властима православне вере Мшшстар просвете и црк. послова Стојаи Новакови)!. подпео је иародној скуиштини аредлог шкона о црквеннм в.тстима иравос.гавне верк. По томе закону све прквене власти своде се: 1 на црквени синој . који је највпша црквена власт. 2.,) Архијереје и њи.иа иотчињен/ старешине. и на епар.сијскп Јисцип.шнски суЈ. Црквепи сннод саставл.ен ,је из епархијских архијереја и н:> ноједног протојереја из сваке енархије. Сроија се дели на трн енархије: београдску. нишку и ваљевску. и према томе у црквеном синоду бнКе свега 6 лица — трн архијереја и гри нротојереја. Иротојереје те увек ноставл.а Кн.а.1 на иредлог. министра иросвете и црк. послова на т ] ји године. Архијерејн садаљи 1убе своја садашња права н ноложаје у нрквп. Од њих Ке важити само онај. кога сола илнова Кња.1 ухазо.м иотврди.. Првн црквени спнод, као највиша нрквена власт. бн1.е. дакле. уређен по пзбору Стојана Новакови|1а н напредњачког клуба. Новс архпјереје бнра нзборно тело, у које нокрај чланова црк. синода улазе: нредседни!; министарског савета. нинпстар просвете н црквених нослова. председннк касацноног суда. председпнк анелацноног суда н трн члана народне скупштине. При бирању владике би!>е дакле 5 свештеннх особа од странс црквс н 7 светских лнца од стране државе. н то кад је сннод пув: а кад се деси те буде више архнјерејских места унражњено. онда |1е још јаче бити заетупљен елемепат државне власти у бнрању владика. Бнрање архнјереја нршн изборпо тело нод председништвом митронолнтовнм. а бнрање мигрополнта под нредседннштвом нредседника мнннстарског савета. Пнроћанац и Новаковић нмају. дакле, да нзберу Србији н срнској ира вославној цркви мнтронолита и владике — намеснике Неуса Христа н проновединке хрвшћанске л.убавн. 1 братства, слободе и једнакости!!

Архијерејима потчињене етарешине у управи црквеној јесу : Иротојереји, иротојерејски намеенихци, шумани и настојатељи. Н>их архијереј бира на ша.ке избор на одо брење влади преко министра просвете и нрквепих посзова. Влада може одобрнти и не одобритп архијерејски нзбор. За садашње те етарешинс предлог ништа не каже. Но почем је њнхов ноложај основан на закону о нрквеним властима од 1Н62 год. и почем се тај закон укпда новнм предлогом. то је врло могуће да се и њихбв положај као н ноложај архнјереја огла( сн за беснраван и да се место њнх , нзаберу други. које би нанредњачки клуб хтео. Члановн епархијског дисцнплинског суда јесу: архијереј. нротојереј оног места у коме је суд, нредседник окружног суда истог места и 4 свештеника нсте епархије. Чланове н свештеиике бираКе н поставл>аКе књаз на две године нзме|,у 10 кандндата. које је 1>е му енархијскл архнјереј преко миннстра просвете предлагатн. И у суду овом. дакле судиНе архијереј. кога је влада нзабрала. нротојереј. кога је влада хтела н 4 свештеника. ко1е мпннстар нросвете хоће. То су црквене власти, које по иредлогу Новаковнћевом имају да ■ „уарав.шју иравославном црквом у кнежевини Србији." Но унрав.гање овнх властн у самој етварн нпје ништа друго него гола Фикција. Црквенн сннод. као највиша црквена власт. не може нншта еамостално радити. По чл. 8 тога предлога сва решења црквеног синода достављаће се на внћење миннстру нросвете н црквених нослова н моћи ће ■ се извршитн. кад истн министар пзјавн да од стране владе пема никакве сметње извршењу њихову. Осим тога синод ће ее саето.јатп и распуштати са.нг> кнежевч.к указом н" ире.1.1о/ мннистро »росвете и црквени.г иос.10ва. Ако мннистар хоће. може све одлуке синодеке уииштити, а може и сам сннод растерати. кад год буде нмао вог.е за то. Ово дакле не значи. да је црквени синод највиша нласт црквена. него је- тч миннстар џркв<'ни.г иос' лова. Архијереј по чл. 15 Новаковићевог нредлога. има положај државног чиновннка. Закон о чиновниннма важиће и за архп.јереје. Нрквом српском. дакле. неће внше унрав .1 ,ати нрквенп пастири. него државни чиновшшп. који морају угаћати ћуди министарској и нартајској страсти. Архијереј не може ни једнога пона нн ћакона поставнти нн за једну цркву и ни на једну парохију. докле год то пе одобпи влада преко мпниетра нросвете п црк. нослова. —- Другнм речнма. свештеницн н ћакоии завиеиће од сад од милости мннистара. којн се врло често мељају. нарохије ће од сад делнтн влада са свога гледишта партајског. а не архијереј. кав пастир н сталпи чувар црквене еветињс. Ето таква је организација српске православнс цркве сада пред народном скупштином. Ми ни мало не сумњамо о том, да ће нредлог Новаковнћев кроз

који дан постати закон; јер знамо да је наиредњацима сада најнужније да што пре увуку цркву српску у СФеру својих партајских интереса. и да се закопом ограде од страшнога по њих митрополита Михапла. Мн најсшурније схваћамо смер напредњачке владе с овим предлогом. па се с тога не чудимо пп већпни скунштинској. која је прогласила тај предлог за хитан, ни влади. која убрзаним кораком мисли да смете мпрпу цркву хришћанску. која живи 19 векова. Но и ако знамо. да ће влада лако протурити поменути предлог, и да нред партајском заслеид.еношћу нанредњака не вреде никакви разлози. ипак сматрамо за своју дужност напоменутп народној скупштини следеће: 1. Новаковићев предлог закона о црквеним властима православне вере протпвап је чл. 120. Устава књажевства Србије. У том члаву устава етојн од речи дсг речи овако : „ Уирава унутрашњих вероисиоведнњх иослова остаје ао ^отичним вероисиовеЈним канонима за иравославну цркву архијерејском сабору. и Уставом је дакле архијерејском сабору гарантовано право највише црквене властн у православној српској цркви. а у иредлогу Новаковићевом нема ни аомено о ар.гијерејском сабору. Мећу Новаковнћевим црквеПии властима нема ни једне. која бн се звала архијерејски сабор. Шта више Новаковић у предлогу н не признаје никакав архијерејскн сабор у нашој цркви. Његов нредлог оставл.а на ирви мах ерпску цркву сасвим без архијереја н почиње саевпм нзнова да је ствара. То је. као што се впдн. против уетава земал.ског. а наролна скупштнна позвана је да 'и/аи и'брани устов о,) < вачије/ ии и в.шЈино! насртаја. 2.. Новаковнћев предлог рупш оеновно начело наше црквене управе т. је. саборно начело. У цркви нравоелавној не можс бити пикакве апеолутие личности иа врху управе. пего је највиша влает архијерејски сабор. С тога се » чита у снмволу вере: „во је.\ин >Ј свјатоју соборнују и аиостолскују церков. и Архијерејскн еабор ради самостално у нме ев. духа. тежећн к моралној цел.и преко моралних средстава. Новаковићев иредлог на нротнв истиче мипистра за безграничног владара у цркви. н ставл>а црквену влает мииистру на расположење. ради државних на н иартајекнх ннтереса. Морална страна црквена етавл>а се у зависност од светеких власника. на и такнх. коими ништа не може бнти евето. Судба цркве баца ее у руке једнога Новаковића. који иде у цркву само кад су какве нараде. А иредавати цркву на милост и немилоет једнога на и то сумњивога хришћаннна. значи нотпалнти цркву са све четнрн стране н направптн згаришге за трку једне кал.аве клике која н не уме ићи другим. но само кривим нутовима. Обарати значај сабора у корист јсдне личности. а нарочнто у уставној зем.1,и. значн прекннутн све везс са зрелим разумом н нредати се мрачљачком аисо-