Srpska nezavisnost

— 136 —

бијаше крснула не изручи. Ауетријанцц оставише 40 мртвих, устаницп једног мртног и 2 рашена. , Устаннци под Мрдаком .1убурићем наиадоШ!' Аустријанце у селу Чеиелшш и ргшбнше их. Устаннцц посјекоше им 14 глава и узеше 9 колнета мупиццје. " г Аустрнјска војска која је из Мостара кренула цреко зијемања ударила, је на кошичку Жуиу, па Главатнчево ; бој је трајао два дава _трећег дана неета устанипнма џебане. те ее морадоше новући натраг, док стигоше на бијелимиће ће се }"логорише. ,! | г Аустријанска војска нз Фоче пре!)е Дрину и заиалн три села ШтовиКе, ДаничиКе и Ђурђево. У поеледњем селу варварски спалпше у кућама жене и 1>ецу. Овај грозни призор потресао је устанпке, те с.у своје породпце са еобом кренулп у нлашше. изложнвши их тамо непогодн прпроде н страху варварства војске аустрпјанеке. 13-ог Аустрнјанцн су 2500 војника нз Фоче нзидоше н ударише на Зачих и\Драгачево на устанаке, пред којима биаше Мухамед Аџић и Новнца Тошић. Устаницн разбише солдате и гоипше пх до првих шанчева око Фоче од куда нх резерва вдбрани. 14-ог Аусгријанска војска крену се нз Гацка цреко Југовића и ударп на Брњац внше Борча. Друга њихова војека истп дан крену на Фојници н пзиде на Морнњ. Устаншш их дочекаше у првени кланац н разбивши их гонпше их добрп сат пута док их ноћ не растави. Устаници разбшпе и ону војску која је на брњац ударпла и гонише је I 1 , сат, док их не еагнаше у шлив.га. Аустрпјанци изгубише много мртвих н рањених у ова два боја. Устаницп узеше пм 100 нушака. Пријед три д: на покушаваху Аустријаипи на крнвошпје ударати, али их овп јуначки дочекаше н суз Сшше у њихове оикопе на Дедегипе. Тај ноход платили су 00 мртвих и рашених. Овдје се разносе гласови о кретању силне војске турске у близини садашњнх догаћаја. У нлев.ка су стигла већ два батал.она. Г. уредннче! Јавите српском и великом сдовенском свету о невол.и који пате јадни устанпцн. Осим изблпжњи мјеста наше границе што је прешло једно 2000 робља, остало је све по гудурама и нећпнама у Херцеговину. Чује се да су од војске аустријанске опкол>ени, ако то буде истина нема сумње да ће их измасакриратп. Устанпци оскудјевају у оружју и муннцији, те бп могли у сљедству тога у коме мјесту и пострадатн а да тога пмају они би се ругали свој тој смеси од 100.000 аустријанаца који су противу њпх. тако су одушевљенп за рат н тако су маха до сад узели. прилика је да не иалазећи одзпва и евојој браћн Србимз, мораће се обратити Турској, у сл.едетву чега ће п бптн ово нридолажен.е војске турске. Осим што се устаници боре са свим везгодама, њихови рањеиици леже цо пећинама ће су неке гладни курјаци растргли. н н.ихове нородице трпе глад н голотињу. У главном у свему су на муци и нево.Ђи. Момчестарсхи стражар (Мансћебгег ОиаиНаи) јавл.а о затворању свога допнспика. познатог пријатеља српског, А. Еванса, ово: .. Мн сад можемо уверити читаоце, да је наш дубровачки дописиик навукао на себе немилост власти у Далмацији. Ирво се јавнло да му је наређеио да остави аустријску област п ио последњнм вестима само се о том кораку у ствари ре1шш;!Л0, но у последњем тренутку'ре-

шио ее ћен Јовановић, он зна зашто, на опорије мере. Изда се зановест да се наш дописпик загвори н дознајемо, да је та заиовест извршепа уторак. Доношење. као да је паш донпснпк жпво на томе радио да ее Херцеговци дижу на устанак, разуме се да нема ннкаквог основа п мн се не сумњамо да ће нравичан нспнт случаја показатн грубу ненравду тога чнна аустријских власти. Дели-Њус јавља. да се Британска- влада заузела да се г. Еванс ослободи. По најновијим вестпма била је о том иптерпелацнја већ у парламенту. Г. Ч. Дплк је одговорио, како му Калиокпја јавља, да он о томе незна ништа. Но то му неће помоћи. Џон-Чул неда злоставнтп својих грађана нн коме, па ма се у томе ииемачка придружила Ауетријп.

ИЗ ЛИСТОВА

а.. српских ^Застава" доноси овај чланак под насловом: Зпачај иромене у Србмји. У Србији сс догодила тако рећи у трснутку огромна всковна промена: срнска народна скупштпна прогласила је једногласно кнежевниу Србију закрал>евину и кнеза Милана за краља Србије: владалац је прнмио нов наслов и државе и свога владалачког достојанства. и исти дан је сам заклетву ве ности положио ц од војскс је узео. Као што се I поговара свсчаност крунисања обавиКе I се у историјском мапастиру Жнчи, и то ' на Цвети. као на дан другог устанка Србије под првим. Обреновићем. И ако се од давна поговарало. да у Београду на то иду, да н Србија као оно п Романија постане краљевином н владалац јој краљем, ипак је пзвршење те намере и за остали и за српски свст изненадно дошло и у таком случају није а особито за Србина који је ваи Србије таколако промену ту основно оценитн. и замашај јој осначпти. Но како нам је , публптистична дужност, да положај свој према тој промени заузмемо, то ћемо сад ту дужност у гтавним цртама пспуннти. Онај обзир. који нас је заустављао. да се у течај расирава у београдској нреси о овакој промени мешамо и сад ћемо пмати пред очима. Ствар се тнчу више српског народа у Србији његове 1 првака, и његове пресе. Њин је суд и томс меродаван. Осим тога политична страначка борба нзмеђу странака и њини јавнн органа у опште тако је страсно вођена да нисмо за умесно налазпли. мешати се у ту борбу која се по нашем мшнлењу. ни с једне стране нцје крета- ј ла у правом или бар безпристрасннјем нравцу. Но сад су у најновпјој промени све странке сложиле се, јер је спољашњи нзраз једногласно учињен. Премда по искуству једногласност немора увек значити н унутрашњу једнодушност особито у деликатннм питањима то се ипак једногласна воља српске народне скуп- ( штнне за општу вољу не само народне 1 скупштине. него и народа сматрати мора. С тога ма шта ми о тим историјским насловима и наченло н у погледу будућег народног политичког и културног развитка напретка. и усавршења мнслнмо ми се сад уздржавамо о томе говорнти. Овом приликом неможе нам се друго, него предусрести иромсну са најтоплијом жсљом. јсдиогласно закључење српске наводне скунштипе не само Србији него и српском народу на балканском ; нолуотоку од користи будс. Данас су пароди. особнто који народпо једнпство још ннје консолидовано. у нскушењу: да услове народног ујединења :јачања и спољашње слободе предпоставе }*словима унутрашњс слободе. На том су пољу и саме странке великог и просвећеног народа немачког због народног ујсдинења спуштали заставе за унутрашњу слободу. Али се само они народи нису за такн поступак кајали, који су зајиста тим путем и иравцем дошли до могућег народног ујединења, , 1: који но ујединењу подигоше или по' дижу опет заставу за унутрашњу сло: боду. Много зависи и од начнна у поступку. С те стране неможемо а да не замернмо, да је српска народна скупхптина у овакој важној ствари тако на прсчац иоступила. и то иротиву смисла устава. По 89 члану устава рсшава велика скупштина пнтања веће важности. (под 4) а и онда се сазива велика скупштина, „кад кнез нађе за потребно, да саслуша ве-

лику народну скупштину о каквом нитању од ванредне важности на (ваљда за) земљу." Где је пак нитање од „веће важности - , где ли је нитање од -ванредне важноети за земљу," него кад је рсч о иромени наслова дакле тиме и ноложаја и значаја иоглавице државне ? Устав нознаје само п књаза и и то „срнског" — чл. 11. устава. Посланици полажу заклетву. да ће: п устав верно чувати." и да ће „опште добро књаза и народа пред очима иматн." Ио свему томе само је велнка народна свунштина позвана н власна наслов владаоца и устав у .оме нроменпти. То ннјс учнњено, дакле с Формалне стране није коректно — нравилно. Друго, промена је учињена у невреме, Учињсна је у времену, кад је Бонтуов и генералне уније над велику штету Србији нричинио, јер ма шта се пискарало. бпће и то велике штете. Та ено сама бечка стара Л1реса и патронка српске владс, V чланку о новој променн у Србијн у свом 00 броју од 7 марта п. р. пишс: п Даље има баш сад заседавајућа скупштина још један низ тешки предлога, међу њима иоравнање са правннм насљедннцима -друштва уннје генералне,- одобрење буџета за годину 1882 и наиослетку на прагу је и велика скупштина која ће саветовати се о промени устава. Свс тс парламентарне борбе млого ће лакше за руком ићи под издижућим утиском новосгвореног краљевства, него што се по последњим догађајима у скушитшш могло очекивати. и Зар је то моменат, тренутак за тако важан историјски чнн? Но има н греће нешто, што је још важннјс. Ено како сваћају непријатељи народа српског. а пријатељи сриске владе ту промену. „П. Лојд- пнше да: _онп (у Србнјн) нс само у сФеру наше монархнје несмеду уиадати, и не само своје аспирације онде ограннчити морају, где се легитимнн интереси Аустро Угарске развијају. него и да у свим случајевима, где је Аустро-Угарска позвана, да заједно одључује о облицима истока ц где треба савладати опреку која се показује међу условима конзервативне нолитнке и панруске револуције — сви се само у пратњи или на странн ове монархнје морају наћи.Јели сФера монархијс и Босна-Херце/овинаУ Ио -Н. Лојду^ за цело. Докле се простиру „легитимнц интереси г Аустро-Угарске на балканском полуото::у? Бечка стара „Нреса- каже: П С обзиром на унутрашње страначке борбе последњегвремена краљевство ће с већпм ауторитетом опнрати се нелојалннм тежњама ^реакционара," и „радикалаца" него штојето смерном наслову кнеза могуће било.- За то лн дакле нромена? „Б. ошлте новине и ишпу: „Панславцстнчкој опасности опет је једна од жаока му одузета, кад је Србија задовољна Њеним узвишењем на краљевство поста,а новал\'котнна у панславенском ланцу." Но ако јој Босна Херцеговина не припадпе, онда остаје пукотнна не у „панелавенском,- него у „срнском ланц).-* Па шта би значило онда краљевство Србије? 11 п нова сл. Иреса* држи, да је разлог за ускорење узвишења „Мплановог стања- могао тај биги: „да је Пироћанчев положај усљед срушења париске генералпе уније и гласова о великим губитццма Србије, био нешто потресен и да је требао поткреплења.Овако тобожнн пријатељи Србије мисле о постанку н значају промене у Србпји. Питање дакле о значајности про\.ене по српскн народ и у Србнјн н на осталом балканском полуотоку своди се на то: да ли ће узвишење наслова достојанства и Србије и владаоца јој С ити наслов и услов иовншења сриства на балканском иолуотоку, што би био услов онстанка не само Србије него н балканског срцства — или ће оно баш постати граница и нрепрека томе? Ако је нрва мнсао зачело н начело краљевине срнске и краљевског наслова владаоца — онда. али само онда може постати промена — благословена, Пначс би само повишење трошкова настало, што би за Србију штетно било. Оволико у значају промене у Србији при — првом утиску њеном. 6. русклг: у.Новоје Времја- ппше: „Политичари аустријски нсмогу никако да до»уче узроке најновијег устанка у Херцеговини. Када је том словенском провинцијом управљала варварска турска влада. сви су били сагласни у том да су устанак у 1875 годи в и нзазвали г нансловенски • т. ј. ноглавито руски агентц, али да еу самн Турци били узрок револуцији газећи најсветија црава личности, отимајућн и грабећи на нечувсии начин. Аген ти су дслали успешно јер је снстема турске уираве довела бнла Херцеговце до очајања; смрт у борби |за слободу

ноказивала се боља но ропски живот, Херцеговци су изгналн Турке са помоћу Дрне горе; алн они су рачунали на бољу будућност нод патријархалном народном владом кнеза Николе, по судба је у виду берлинског конгреса решила друтчије. Како је горко било разуверење храбрих јунака херцеговачких они су иодиали под власт велике државе. вишс но две годнне уирављала је „културна влада аустријска бившом турском провшцијом и резултат сс показао онако исти као и нод Турцима. Херцеговци хоће да се ослободс Г културтрегсрске' аустријске слободе. То је за цело понижење за Аустрију али Факт сам о себи говори. У Бечу су се многи забринули. Министар спољних нослова Калноки ..жслео је да се сваки неспоразум отклони,- простим и кратким објашнењем узрока устанка. Ти псти агитатори који су пре шест годана нодбунили Херцеговину враћају се са свију сграна и позивају иарод на оружје. Ако су сви узроци ти агитатори то зашто их слушају Херцеговци. и што се тако лакомо поводе за њиховмм обећањима као и за време Турака? За цело нма се узрока да се замисли. и у Аустрији почела су међусобна иребацивања због унраве у Босни и Херцеговини. Иоказује ссдајесама аустријска влада изазвала незадовољство. Искуству аустријском моглн би за цело позавидити и самл најжешћи агитатори. којн не штеде никаквих средстава. кад би они имали у своме послу за девизу: „што горе тнм боље а . Мш?арски су- чиновници заштићавалн турке потстрекавајући н противу словена: а аустријски немцн трудилн су се да заведу „немачку цивилизацију ; - и да шире католнчанство номоћу римских калуђера а о онима који су иоднели сву тежину турске управе који су пздржали нритисак Муктар пашнних батаљона и који су их разбијалн и уништвали о православним херцеговцпма нико ниј е водио бригу. Ти храбри борци за слободу сматрани су као разбојници са којима треба ноступатн свима -културним- мсрама насиља и притиска. већина Херцеговаца нашла се међу две ватре. међу Маџарима и Немцима а пре су само знали за једног непријатеља Турчина. Услови живота нпсу се ни по облику изменули. _Културтрегери- нису били у стању да произведу нн једну реФорму. они су граднлн железницу да би лакше доводнлп војску ка турској граннци, а тако су исто и путове и друмове нравили само из стратегпјтких обзира они прод\-жавају и даље све намете који су билн и за време турско: сељаке гоне да плаћају трећмну турским спахијама као п за време турско; учитеље који су Срби нзтерују немачке учитеље деца херцеговачка не разуму и сами родитељи њиховн мрзили су их. Сем тога под сенком _културне и бечке владе расилодилн су се јеврји; бечки и I галички кајншарн отпочелп су свој посао да гулс јадан народ опи су на све потребне ствари које су махом лоше дпглп велпке цене. За време турске владавнне херцеговци ннсу сноснли војничке терете, али аустријанци оставив све по старом увели су нов и најнееноснијп терет — обавезну војну службу у маџарским и нсмачким пуковнјама. Сасвцм је прцродно што су Херцеговцн осетили и изрекли да су нроменили боље са горим, јер за време турско било је мање терета и није било солдачппе. Аустрнја је потрошила стошесет мндиона Форнната на окупацнју и сада још добавнла осам али нико не може веровати да ће јој та сума бити довољна да угушн уетанак. Аустрија је потрошила и још ће потрошити крвн својих иоданика а све због неспоеобноети п кратковндости своје владе. Ауетрија предвиђа могућност сукоба са Црном гором а за тим и са Ср*ијом. (То јс више но снгурно и опда ће се видети да ^виделов чка" влада кад \*верава о пријатељству говори само у нме ^бпх неколико људн» Аустрија вндц даће рат еа Црнш гором дати питању херцсговачком нови обрт и ако јс сада то њено унутрашње дело. то ће оно нри првом сукобу на черцеговачкој граници узетп међународнн внд. _Хепе Кге^е Ргеззе- са ужасом епомиње како је једна једина ногрешка државпика аустрнјекнх довољна да пшром отворе врата храма Јанусовог која су се с тешким трудом једва затворила на берлинском конгресу-. Зашто то све ради Аустрија? Зар пут к егсјском мору вреди тих жртава н те штете? Али Ауетрија мисли да што ире стане на пут развнтку економном балканеких народа. она хоће њнх економно да нодјарми како би их лакше полнтички н генетички уништила. Завојевачка нолитика аустрпјска руководи се страшћу за германизацијом и мађаризацијом, али она се неће нити може задовољнтн н остваритн. У перепектнви те завојевачке нолитнке види се рат и то рат страшан ц велики.